Министарство рударства и енергетике објавило је 16. јануара 2020. године да је престала да важи Уредба о подстицајним мерама за производњу електричне енергије из обновљивих извора, којом се струја из таквих извора, па и из МХЕ, откупљује по повлашћеним ценама.
Због тога је "WWF Adria", регионална подружница Светске фондације за природу (World Wide Fund for Nature), једне од најзначајнијих међународних еколошких организација, позвала Владу Србије да искористи прилику и из будуће законске регулативе искључи подстицаје за МХЕ, на чију штетност указују стручњаци, организације цивилног друштва и локалне иницијативе широм земље.
Превисока цена
Како образлажу из "WWF Adria", анализе су показале да нема очекиваних резултата МХЕ и да је изабрани модел неефикасан. Анализа социо-економске оправданости подстицајних мера за МХЕ, коју је за "WWF Adria" урадио економски стручњак Дамир Миљевић, показала је да "не постоје никакви социјални, нити економски разлози због којих би требало наставити са подстицањем изградње малих хидроелектрана". У студији се, између осталог, наводи да је заступљеност струје произведене у 85 постојећих МХЕ у Србији свега 0,76 одсто од укупно произведене струје у 2018. години. Из тога произлази да Србија, иако је уложила значајне напоре у измене закона и осигурала цео низ високих подстицаја за производњу у МХЕ, неће достићи циљеве дефинисане Стратегијом развоја енергетике до 2020. године. Како се наводи у студији, "то говори да је изабрани модел и начин подстицања производње из обновљивих извора енергије био неефикасан, поготово ако се има у виду чињеница да је производња из енергије сунца и ветра била ограничена годишњим квотама, за разлику од производње из МХЕ". Подаци из студије указују на то да МХЕ немају значајну улогу, нити могу допринети развоју електроенергетског система Србије, а да истовремено имају веома штетан утицај на природу и биодиверзитет у односу на остале обновљиве изворе енергије па се поставља питање - за кога је осмишљен овакав систем подстицаја? Анализа је показала и да су подстицајне откупне цене у Србији веће од тржишних цена на берзама за 91 одсто до чак 2,7 пута, што отвара озбиљно питање рационалности одлука Владе да по овим ценама откупљује електричну енергију из МХЕ, јер би рационалније било купити је на слободном тржишту.
Губитак за друштво, корист за инвеститоре
- Јасно је да друштвена корист од струје произведене у МХЕ није велика. Штавише, када се подвуче црта, постојећи модел подстицаја доноси губитке за цело друштво. И док су грађани Србије према овом моделу губитници, највећи добитници су инвеститори у мале хидроелектране и финансијске установе које су омогућиле средства за њихову изградњу. Они не сносе никакав финансијски ризик, јер им држава гарантује откупну цену струје у раздобљу од 12 година - истичу у "WWF Adria".
Непоправљиве последице
И у организацији "Bankwatch", једној од највећих међународних еколошких организација које делују у централној и источној Европи, сматрају да би требало укинути подстицај за МХЕ.
- С обзиром на финансијску штету коју МХЕ чине грађанима и непоправљиве последице које имају на природу и биодиверзитет, потребно је трајно укинути постојећи модел подстицаја електричне енергије произведене у МХЕ, а све будуће подстицаје треба усмерити према другим обновљивим изворима енергије, као што су ветар и сунце - поручује Игор Вејновић из организације "Bankwatch".
Зауставити штетне прописе
Најновија иницијатива "WWF Adria" наставак је активности организација цивилног друштва које су крајем прошле године упутиле премијерки Ани Брнабић отворено писмо којим се позива на измене прописа и искључивање МХЕ из система подстицаја, те формирање радне групе која би била укључена у припрему измена Закона о енергетици. У WWF наводе да одговор до данас није стигао из Владе.
- Време је да Влада прихвати чињенице и заустави штетне прописе када су у питању МХЕ. Последњих десетак година сведоци смо системске девастације природе и река широм Србије, а све у корист малог броја подобних појединаца и финансијских институција. Због свега тога, WWФ је покренуо кампању за заустављање система подстицаја у Србији, али и другим земљама региона, како би се стало на крај екоциду и заштитиле последње реке слободног тока у Европи. Иако сви имамо право на очувану природу и здраву животну средину, системски се уништавају наши природни ресурси којима се мало која земља у Европи може похвалити - закључује Наташа Миливојевић из "WWF Adria".
Мала корист, велика штета
Подаци из студије WWF указују на то да МХЕ немају значајну улогу, нити могу допринети развоју електроенергетског система Србије, а да истовремено имају веома штетан утицај на природу у односу на остале обновљиве изворе енергије.
Једна Мини-хидроелектрана убије три километра реке
Горан Токић, дипломирани инжењер електронике на Електронском факултету у Нишу и активиста покрета "Одбранимо реке Старе планине" (ОРСП), објашњава да је за просечну деривациону МХЕ инсталиране снаге 0,2 МW потребно поставити цеви од најмање два до три километра и усмерити реку у њих, што значи да се за 100 МХЕ којима се добије свега 20 МW струје, уништи од 200 до 300 километара река.
- И ова мала количина струје коју производе МХЕ још је мања у току лета и зиме када је Србији најпотребнија струја - каже Токић.
Разум ће победити у Црној Гори! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
