Њено име је Тенгаи. Висока је 41 центиметар и тешка три и по килограма. Кандидати за посао затећи ће је на столу, тачно у висини очију оних које треба да интервјуише.
Тенгаино светлеће и жуто лице благо се нагиње на страну. Она потом трепће и смешка се док поставља прво питање: „Је ли вас већ некад интервјуисао робот?"
Тенгаи је чедо Фурхет Роботикса (Furhet Robotiks), компаније за вештачку интелигенцију и роботику која је настала током истраживачког пројекта у стокхолмском Краљевском институту за технологију.
Фирма већ четири године ради на хуманоидном компјутеру који опонаша начин на који говоримо, као и наше суптилне фацијалне експресије.
Идеја, како каже главни научник Габријел Сканце, „не делује толико страшно или необично у односу на традиционалнијег робота."
Од октобра 2018. године, овај стартап сарађује са једном од највећих шведских фирми за запошљавање, ТНГ.
Циљ је да се кандидатима омогући да о послу разговарају са неким ко није пристрасан и нема подсвесне предрасуде какве људи уносе у процес запошљавања, а да сам процес и даље „делује људски".
„Обично је потребно седам секунди да неко остави први утисак и око пет до петнаест минута да регрутер донесе одлуку. Ми желимо да оспоримо тај поступак", објашњава Елин Оберг Мартензон, главна службеница за иновацију у канцеларији ТНГ-а у центру Стокхолма.
Подсвесне пристрасности су претпоставке о нечијој способности на основу рода, етничке припадности, гласа, образовања, изгледа или резултат неформалних разговора пре и после самог разговора за посао.
„На пример, ако вам на почетку процеса поставим питање као што је: 'Да ли играте голф?', а ви кажете: 'О да, обожавам да играм голф', а исто је и са мном, онда ћу на неки начин ја то сместити у позитивну кутију", каже Мартензон.
Тенгаи се не упушта у ћаскање пред разговор и поставља сва питања на идентичан начин, истим тоном и обично истим редоследом. Сматра се да то доводи до правичнијег и објективнијег процеса запошљавања.
Регрутери затим добијају транскрипт сваког разговора и одлучују ко пролази даље само на основу датих одговора.
„Имати некога, робота, без емоција, без осећања... Мислим да је то веома корисно приликом провере кандидата, уколико имате велики број пријављених", каже Петра Елисон, педесетогодишњакиња која ради на запошљавању у области здравства.
Она учествује у пробама као регуртерка која анализира записе кандидата, али и као неко ко их интервјуише.
„На почетку, пре него што сам срела Тенгаи, била сам скептична, али после тог састанка била сам апсолутно очарана", присећа се она.
„Испрва сам заиста, заиста осећала да је то робот, али како смо залазили све дубље у разговор, потпуно сам заборавила да она није човек."
Међутим, роботе програмирају људи, они уче на основу људског понашања и анализирају податке које су сакупили људи. Зар то онда не значи да су могли да наследе и неке наше предрасуде?
Из компаније Фурхет Роботикс наводе да желе то да спрече вршећи вишеструке тест разговоре уз помоћ више добровољаца.
„Учи од неколико различитих регрутера, тако да не преузима конкретно понашање само једног од њих", објашњава Габријел Сканце, главни научник стартапа.
После неколико месеци проба, Тенгаи би требало да почне да заиста да интервјуише кандидате.
Циљ је да она постане толико софистицирана да може сама да одлучи о томе који кандидати пролазе даље. Тиме би се избегла потреба да човек прегледа записе разговора.
„Пре него што се у потпуности ослонимо на то, морамо да будемо сигурни да у нашим подацима нема пристрасности", објашњава Сканце.
Шведска је посебно интересантан терен за тестирање приликом запошљавања уз помоћ вештачке интелигенције.
Поред тога што је реч о малој земљи са репутацијом да брзо усваја нове технологије, етничка разноликост на тржишту рада је важна тема због рекордне имиграције током последњих година.
Незапосленост међу Швеђанима је око четири одсто, али за грађане Шведске рођене у иностранству та цифра је виша од 15 одсто.
Недавна анкета коју је спровео ТНГ показала је да 73 одсто оних који траже посао у Шведској сматра да су били дискриминисани приликом пријављивања за радно место.
Како наводе, дискриминација је била на основу етничког порекла, старости, рода, сексуалне оријентације, изгледа, тежине, здравља или инвалидитета.
„Шведска култура се веома клони ризика, тако да обично воле да играју на сигурно... на Швеђанина", каже Бугарка која тражи посао и жели да буде потписана само као Екатерина док чека испред агенција за запошљавање у центру града.
Екатерина сматра да би роботи као што је Тенгаи могли да буду „први велики корак" у процесу запошљавања, зато што они „не пате ни од каквих стереотипа о вашем дијалекту, акценту или земљи порекла."
Ову технологију хвали и Фондација диверзитета, неполитичка, непрофитна организација која се залаже за више инклузије на шведском тржишту рада.
„Добродошао је сваки метод који истиче способност и вештину у односу на ствари попут порекла", каже Мат Крајтман, оперативни директор фондације.
Иначе, све већи број алата и технологије вештачке интелигенције тестира се широм света у области запошљавања.
Међу најпопуларнијима је ХајерВју, америчка видео платформа која кандидатима омогућава да буду интервјуисани у било које доба дана, а која користи алгоритме за оцену одговора и фацијалних експресија.
Ту је и Сидлинк, који има канцеларије у Амстердаму и Шангају, а који од кандидата тражи да на телефонима одговарају на питања и анализира њихов језик како би видео да ли културолошки одговарају тој улози.
А британски старт-ап ЏејмиЕјАј бави се спајањем кандидата који имају праве акредитиве са релевантним упражњеним радним местима, желећи да елиминишу пристрасност искључивањем демографских фактора као што су име, старост и етничко порекло.
У међувремену из шведског ТНГ-а кажу да су кандидати за посао уживали у сусрету са Тенгаи.
Ипак, неки професионалци су забринути.
„Запошљавање је умногоме игра на осећај. То је огромна инвестиција. То је огромна обавеза. И ви морате да верујете у одлуку коју доносите", каже докторка Малин Линделов, шведска психолошкиња специјализована за запошљавање.
„Веома ми је тешко да поверујем да ће се менаџери ослањати на робота."
Она истиче и да суштина разговора за посао - нарочито у секторима у којима постоји мањак обучених радника - може подједнако да буде у томе и да кандидат одлучи жели ли да ради за дотичну компанију.
„Кандидат ће доћи на разговор мислећи: 'Да ли је ово место на ком желим да радим? 'Да ли је ово неко са ким желим да радим?' Они имају властите инстинкте и они ће умногоме утицати на њихову одлуку", каже она.
„Веома ме брине шта би роботи могли да ураде том делу процеса."
Ко су тајанствени “људи из сенке” који се све чешће појављују, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Би Би Си
