Слике укусних оброка – каже амбасадор – које су за неке биле неукусне, нису биле део научно засноване кампање. То је, једноставно, забавно и прилика за непосредан контакт са људима, каже Годфри.
Откако сте дошли у Србију значајно време сте провели путујући. Какве сте утиске стекли о људима?
- Имао сам дивно време путујући, уживао сам. Моји утисци су да су људи у Србији забавни, заинтересовани су за оно што се догађа око њих, као и за сусрет са америчким амбасадором, што ме је пуно радовало. Веома су поносни, и треба да буду. Сјајно је имати прилику да путујете и разговарате са толико људи као ја.
Пре него што сте почели мандат у Србији, годинама сте службовали у Русији, поред осталог и као заменик амбасадора. Можете ли упоредити два народа на основу личног искуства? У Србији се повремено тврди да Запад, укључујући САД, Србе доживљава као „мале Русе“.
- Нисам уопште срео Србе који себе сматрају „малим Русима“. Људи које сам срео се представљају као Срби и настоје да сами себе идентификују, а не да то препусте другима. То је мој утисак. Рекао бих да Срби са којима сам имао прилику да се сретнем много више гледају ка Западу него ка Истоку, када је о будућности реч. Иако имају снажан осећај заједништва са Истоком, са Русијом, посебно културног, рекао бих да је њихова будућност на Западу, у Европи. Мислим да овде тако размишља већина људи.
Јесте ли приметили да људи знају да улагања и помоћ овде углавном стижу из западних земаља?
- Видео сам да постоји оштра разлика између перцепције људи и реалности. Перцепција да је Русија највећи инвеститор или земља највеликодушнија у пружању помоћи је заправо нетачна. Међутим, кад причате с људима где себе виде у перспективи нема грешке – они своје друштво желе да виде у тесном савезништву са Европом. У интересу је САД да Србија успе у том свом циљу.
Веома сте активни на Твитеру где покушавате да промовишете америчко-српске односе наглашавајући ствари које су позитивне. Међутим, готово све ваше објаве праћене су коментарима о НАТО бомбардовању, уранијумским бомбама, Косову… Мислите ли да ваш приступ може допринети смањивању нивоа антиамериканизма у Србији?
– Искрено, активност на друштвеним мрежама ми је веома забавна и уживам у томе. Идеја је била да се непосредно повежем са српским људима на терену и друштвени медији су сјајно средство за то. Ценим реакције какве даје већина људи. На Твитеру има доста „хејтера“ и они су увек тамо. Није ми потребно да се усредсређујем на њих, већ на људе који су заиста заинтересовани за интеракцију. Мој посао као амбасадора није да победим на такмичењу популарности у Србији него да објасним политике САД влади и народу Србије, да помогнем Вашингтону да разуме шта се дешава у Србији сада, а не шта је било 1999. Да помогнем да Вашингтон боље разуме да су ти дани прошли и да Србија иде напред.
Ваши бројни твитови из ресторана, са киоска брзе хране и других места где сте јели привукли су пуно пажње. Било је духовитих коментара и оних који то баш и нису. Мислите ли да су ти твитови били добра стратегија за промовисање вашег пријатељског приступа?
- Морам да вам откријем да то није била нека научно заснована кампања. Заиста волим српску храну. Добили смо неке сјајне препоруке на друштвеним мрежама, о местима где бих могао да застанем и поједем нешто. Дакле, забавно је и баш сам уживао састајући се са људима у Србији. Имали смо прилику да посетимо нека одлична места за јело у целој Србији – у Новом Саду, Суботици, Нишу, Пироту… Баш на повратку са Копаоника, застали смо на једном месту крај пута и било је стварно дивно. То је можда једна од мојих мана – баш волим брзу и једноставну храну. Трудим се да вежбам сваког дана, али то је битка коју губим.
Ручали сте са Весном Пешић пошто вас је блокирала на Твитеру да би, како је је касније рекла, „забављала твитераше“. Јесте ли имали прилику да обедујете и са другим бившим или актуелним политичарима у Србији?
- Разговор с њом био је занимљив и свакако забаван. Импресиониран сам колико су људи у Србији отворени и приступачни, међу њима и креатори јавног мњења. Имао сам неке веома директне разговоре и схватио сам да ако у Србији желиш да знаш шта неко заиста мисли најбољи начин је да одете у кафану када се после једне или две ракије људи отворе. Понекад није лако чути шта људи мисле, али то је мој посао овде – да слушам људе.
У новембру сте у Београду са немачким амбасадором Шибом отворили ресторан-социјално предузеће „Пица лаганица“ које запошљава тражиоце азила и избеглице. Мислите ли да ће Србија постати „коначна дестинација“ за све више миграната и како коментаришете тврдње неких партија да су они „безбедносна претња“?
- Миграције и прилив избеглица су питање са којим се суочавају многе европске земље. Искрено, Србија је урадила веома добар посао, посебно у поређењу са неким другим земљама. САД пружају помоћ Србији и у том домену. Мислим да су срца људи отворена, посебно у ово доба године, да су људи великодушни према онима који су у невољи. Избеглице и мигранти траже место за себе и своје породице, склањајући се од терора. Њима је потребна наша помоћ. Постоји могућа безбедносна претња, али Влада Србије ради веома добар посао, који није лак, надгледајући прилив избеглица и сарађујући са међународном заједницом. Влада Србије има приступ базама података које помажу да се осигура да екстремисти не уђу у земљу.
Мислите ли да ће избори у Србији 2020. бити слободни?
- Надам се да хоће и веома сам убеђен да Влада Србије и политички лидери разумеју колико је за Србију важно да има добре изборе 2020. Надам се да ће све политичке групе бити представљене на изборима, мада се бојим да неће бити тако, што за Србију није добро. На путу Србије ка ЕУ важно је да постоје слободни и поштени избори, не само на изборни дан. Мислим на стварање атмосфере у којем се сва политичка гледишта могу сучељавати.
Значајан део опозиције је непоколебљив у одлуци да бојкотује изборе. Мислите да могу да се предомисле?
- Надам се да хоће. Не знам шта ће урадити, вероватно треба да питате њих. Али разочарао бих се ако пуно грађана Србије не би имало прилику да изрази свој став.
Поред избора у Србији, 2020. ће Американци бирати председника, а могући су и нови парламентарни избори на КиМ. Да ли ће у таквим условима бити настављене снажне америчке дипломатске активности у вези с КиМ?
– Очекујем да хоће. Остаје велики камен спотицања између Београда и Приштине и биће потребно пуно напорног рада да се дође до компромиса. САД су посвећене помагању да се решење нађе. Било које трајно решење, међутим, морају да пронађу две стране. САД заједно са ЕУ помоћи ће колико могу.
Како видите медијске прилике у Србији? Познати су вам, поред осталог, извештаји организација као што су Фридом хаус и Репортери без граница.
- Усредсређени смо веома пажљиво на медијску ситуацију у Србији и делимо забринутост неких међународних организација да је приступ, пре свега електронским медијима, за људе који се не слажу с владом ограничен. Знамо за претње новинарима које стварају непотребне напетости и амбијент у којем се људи не осећају слободним да изразе своје ставове. САД су за слободу изражавања, знамо да је и Србија. Али волео бих, као и већина Срба, да видим боље спровођење тога у пракси.
Прочитајте ОВДЕ традиционалну божићну посланицу српског патријарха Иринеја.
Извор: Данас
