На Бадњи дан православци одлазе у шуму по храстово дрво - бадњак које се увече пали на кућном огњишту, као симбол светлости и топлоте која греје и зближава укућане.
Патос куће посипа се сламом да би се дочарала пећина у Витлејему у којој се, по предању, родио Христ.
Божић је породични празник и слави се у кући. Сматра се да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се помире и опросте увреде.
Бадњи дан је добио назив по бадњаку који се на тај дан сече и пали. Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Бадњи дан је последњи дан Божићног поста, а дан који му претходи је Туциндан. Обичаје око Бадњег дана Срби су наследили од својих предака и још их поштују. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво. Спасоје Васиљев бадњак везује за словенско божанство Световида.
У зору, кад запуцају прангије, домаћин креће по бадњак.
Бадњи дан је пун ритуала и симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породичним култом и култом огњишта. Ложење бадњака је у вези са огњем и огњиштем. Ложење бадњака је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а прегршти варница бацане у небо су најављивале много рода и приноса.
Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Зависно од крајева, бирани су различити бадњаци. У источној Србији биран је цер; на западу, зависно од краја, су то храст или буква; у смедревским селима се не сече дрво за бадњак, већ грана храста. Број бадњака такође варира зависно од краја. Негде се сече један бадњак, негде два или три а понегде и девет, а негде онолико бадњака колико има мушкараца у кући.
Бадњаку се прво назове добро јутро
Пре сечења дрвету се назове "Добро јутро", честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.
Дрво се увек засецало са источне стране јер је требало да падне на исток. Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи“ тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.
Магична моћ првог ивера, лечи болесне
Првом иверу који се одваја од бадњака приписује се магична моћ. Пазило се да овај ивер не падне на земљу, па је са ониме ко сече бадњак ишао још један мушкарац да ухвата први ивер. Стављањем првог ивера од бадњака у карлицу веровало се да ће помоћи да се у њој скупља кајмак дебео као ивер, или, ако се стави на кошнице онда нико неће моћи пчелама да науди, а веровало се и у лековитост воде у којој је први ивер потопљен па су је оболели пили ради оздрављења.
Негде, опет, тај ивер стављају у кошарник да живина буде увек на окупу, а негде под квасац са жељом да у кући све расте као квасац. Када се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, ослони их на кућни зид па тек с првим мраком га уноси у кућу и ставља на огњиште.
Кад донесе бадњак, домаћин онда спрема печеницу која се коље или утуче на Туциндан. Обично је то прасе, ретко јагње јер их у време Божића нема, а понегде ћурка или гуска.
Народна веровања и обичаји
- На Бадњи дан ништа се не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи назад, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
- На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да се сачува од чини.
- Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.
- Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.
- Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.
Божићну посланицу патријарха српског Иринеје прочитајте ОВДЕ.
Извор: Курир
