Пише: Велимир Ераковић
У земљи која је саму себе уништила, завладала је радост. Непрегледне колоне вјерника су од поподневних часова чекале мирно, ложећи бадњаке долазак непобједивог и јединог. Радосне пјесме пјевајући увидјели су да су својом упорношћу, стрпљењем, пратећи поуке епископа успјели. Успјели су, да у земљи која се покушава обрачунати са једином канонском, Српском православном црквом, у земљи гдје се брани православље, извојевају једну велику ако не и највећу побједу. Сви до једног су постали Христови војници, а Христос њихов спаситељ. Увидио је народ Црне Горе да иако је највећи издајник икад уз издајничку, црквено анатемисану владу донио скарадан закон о слободи вјероисповести живот не смије стати. Сваки дан мора да буде нова борба.
Сваки дан борба мора да креће из душе и срца. Жеља за борбом јача човјека и чини га слободним. Слободу заслуже само храбри и упорни људи. Најбољи доказ тога је побједа у Црној Гори, побједа добра над злим, мирним литијама, постом и молитвом. Нико не зна колико стотина хиљада бораца је данима, стрпљиво чекало рођење Богомладенца. Уз православни народ у литијама су били и бошњаци, гдје издвајам Ценама Колића, који је од првог дана био уз православни народ и позивао сународнике да им се придруже. Велики број функционера ДПС-а је такође са члановима био у литијама, поготово на сјеверу. Сад, кад је Господ дошао, све ће бити лакше. Својом снагом ће још више народа извести на молебан да би крах цара без круне био потпун.
Цар је огољен, његов зли наум није успио а у свему га је спријечио народ. Дао му је до знања да нико неће отети ниједан Српски манастир, цркву или храм у Црној Гори. Срби неће дозволити да у својој Црној Гори буду грађани другог реда. Благодети које Господ даје и поуке којима нас учи су тако јаке да нема одустајања. Епископски савјет то зна, а ево сад знају и Христови војници. Иако смо добили битку, рат још нијесмо. Тек је сад огољени диктатор љут и спреман на све. Због те његове лудачке сујете, наредби Ватикана и запада нема одустајања. Црква има план, а на народу је да слуша цркву. Да се кроз рођење Исуса Христа, повећава број вјерника у литијама, све до коначне побједе. Све људско је пролазно, трулежно и пропадљиво. Тако ће пропасти и званично закон о слободи вјероисповести. Вјечан је само Бог и уз његову помоћ морамо побиједити.
Пратећи само један пут. Пут којим је ишао и којим иде онај који је рођењем донио спас на земљу, а својом смрћу смрт побиједио. Пут васкрсења, проткан љубављу и надом у спасење. Надом у живот вјечни. Због свега тога сатана огољелог предсједника нек тугује и смишља злодјела да му некако тај скарадни закон прође. А ми браћо и сестре, као и до сад, још јаче и у већем броју, уз своје епископе и свештенство, мирним литијама и молебанима до коначне побједе. Другог избора немамо. Мир Божији, Христос се роди, ваистину се роди.
Прочитајте ОВДЕ претходну колумну Велимира Ераковића.
Извор: Правда
