Ако се по јутру дан познаје односи новог председника Хрватске и председника Србије биће у најмању руку хладни. Хладно и штуро изгледа и честитка победнику избора у Хрватској.
Ни речи о очекивањима у будућности. О питањима која би могла да буду на столу приликом неког могућег сусрета. Како изгледа када Вучић пријатељски честита, видели смо само неколико сати касније у поруци коју је послао аустријском премијеру Себастијану Курцу, који ступа на дужност: "Велико поверење, указано Вашем знању и политичком искуству, носи и велику одговорност. Уверен сам да ћете, уз Вама својствену вољу и преданост раду, наставити да водите Аустрију путем успеха и напретка, на добробит целе Европе", навео је у тој честитки Вучић.
Милановић је у дебатама против Колинде Грабар Китаровић био оштар према званичном Београду, износећи, између осталог, да је управо Београд одговоран за кризу насталу у Црној Гори, те да би он вршио стални притисак у односима са Србијом...
Међутим, чини се да је ров између Вучића и Милановића много дубљи од предизборне реторике и датира из времена велике мигрантске кризе 2015, када је тадашњи премијер Милановић имао оштре поруке за такође у то време премијера Вучића.
"И што би сесе рекло у оном вицу - шарај мало, брате. Дакле, шаљи мало то горе у Мађарску, Румунију, мало у Хрватску, ми ћемо мало на све стране, па ћемо сутра у Бриселу, а тамо неће бити Вучића и екипе, разговарати о томе како да ствар решимо на извору", рекао је тада Милановић.
Изненађујуће, у Бриселу су тада ипак другачије видели ствари, па је Милановић био тај који је окривљен за блокаду камиона на граници и морао је да попусти. Убрзо је и изгубио изборе, а председница која је до тада била у кохабитацији и у сенци, преузима од Владе водећу улогу у односима са Србијом.
Симболичним сусретом на мосту на Дунаву, премијер Вучић и председница Грабар Китаровић најавили су ресетовање српско-хрватских односа. Усваја се декларација о решавању кључних проблема: питања несталих, државне архиве и границе на Дунаву. Годину дана касније, настављено је доласком хрватске председнице на инаугурацију Вучића, као председника Србије.
"Морамо подвући црту под повијест", рекла је тада Колинда Грабар Китаровић.
"Добио сам од Колинде бомбоњере и чоколаде. Хрватске. Са одушевљењем сам прихватио", рекао је тада Вучић.
Бомбоњере и чоколаде, ипак, нису резултирале "подвлачењем црте под повијест".
Оптимизам у међусобним сусретима имао је другу страну медаље на домаћем терену у обе земље, у изјавама о Јасеновцу, "Олуји", ратним злочинима...
"Колинда Грабар Китаровић је често давала неодмерене изјаве које су иритирале политичаре у Србији, али ни они јој нису остајали дужни. Тако да је најчешће одговарао други ешалон, односно најгласнији је био министар војни (Александар) Вулин, али и (Ивица) Дачић. Они су такође давали оштре изјаве у односу на Хрватску, што је резултирало често и разменом нота", каже Александар Попов из Центра за регионализам.
Међутим, током изборне кампање, и Вучић и други ешалон задужен за Хрватску је ћутао.
"Србија је увек негативна тема у кампањи. И ми нисмо желели да се мешамо. Пустили смо да хрватски народ, односно грађани, кажу ко треба да буде председник. Ко год да је изабран, обавеза свих треба да буде да пробамо да нађемо заједнички језик", рекао је министар спољних послова Ивица Дачић.
А тај заједнички језик биће тешко наћи, бар у наредних годину дана. У Хрватској ће на делу бити кохабитација ХДЗ-ове Владе и Милановића, док у Србији тек долази време предизборне реторике.
Још један шиптарски злочинац иде у Хаг! Више о томе ОВДЕ!
Извор: Н1
