Ево неколико података о иранској војсци.
Колико имају војника?
Иранска војска броји приближно 523.000 припадника, проценили су стручњаци са Међународног института за стратешке студије, организације са седиштем у Великој Британији.
У ту бројку улази 350.000 регуларних војника и бар 150.000 припадника исламске Револуционарне гарде (ИРГЦ).
У гарди служи и око 20.000 припадника морнарице, а њихов задатак је да патролним чамцима обезбеђују Ормуски мореуз, стратешки важан теснац за трговину нафтом.
Управо у Ормузу је током 2019. било неколико инцидената са танкерима који плове под страним заставама.
Револуционарна гарда под контролом има и Басиџ јединице - у њима служе волонтери задужени за спречавање унутрашњих немира.
Гарда је потенцијално у стању да мобилише стотине хиљада људи. Основана је пре 40 година како би бранила исламистичко уређење у Ирану и постала је главна војна, политичка и економска сила.
Иако су бројчано слабији од регуларне војске, сматра се да војно имају највећу моћ у Ирану.
Како изводе операције у иностранству?
Кудс јединица, којом је командовао Сулејмани, била је у оквиру Револуционарне гарде задужена за операције ван земље и одговарала је директно врховном вођи ајатолаху Алију Хамнеију.
Претпоставка је да имају око 5.000 припадника.
Ова јединица била је послата у Сирију, како би давала војне савете сиријском председнику Башару ал Асаду и наоружавала шиитске групе да се боре на њиховој страни.
У Ираку су подржавали шиитске паравојне формације у борби са Исламском државом.
Американци тврде да су јединице Кудс финансирале, обучавале и снабдевале опремом организације које је Вашингтон прогласио терористичким.
Ту се либански Хезболах и палестински Исламски џихад.
Економски проблеми и међународне санкције битно су смањиле ирански увоз војне опреме, који је релативно низак у односу на остале земље у региону.
Вредност иранског увоза у области одбране у периоду од 2009. до 2018. представља тек 3.5 процената саудијског увоза у истом периоду, подаци су Међународног мировног института из Стокхолма.
Техеран војну опрему набавља углавном из Русије и мањи део из Кине.
Есмаил Кани: Нови човек на челу иранске елитне јединице Кудс
Кудс јединице сада ће предводити Сулејманијев дугогодишњи заменик, Есмаил Кани.
Генерал Кани има 63 године. Рођен је у Машаду, граду на северо-истоку Ирана, другом по реду по броју становника и важном ходочасничком месту за шиитске муслимане. Придружио се Иранској револуционарној гарди 1980. године.
Као и Сулејмани, Кани је ветеран крвавог иранско-ирачког рата који је вођен од 1980. до 1988. године. Током рата, војне трупе нове иранске владе сукобиле су се са војском тадашњег председника Ирака, Садама Хусеина.
Генерал Кани је рекао да се пријатељство које су две нације изградиле родило кроз тешкоће овог сукоба. „Ми смо деца рата", цитирали су га ирански медији.
После рата, придружио се јединици Кудс и био је стациониран у провинцији Хорасан која се граничи са Авганистаном и Туркменистаном.
Мало се зна о његовим активностима, али се верује да се бавио интересима Ирана на истоку, као што је борба против кријумчарења наркотика и помоћ авганистанској Северној Алијанси и њеној борби против Талибана - док је Сулејмани био усресређен на запад.
Наводи се да је Кани имао свакодневну, административну улогу у војној јединици.
Због његовог вишег статуса у организацији, Сједињене Државе су санкционисале Канија 2012. због рада на финансирању операција јединица Кудс широм света.
Сулејмани је радио на јачању утицаја иранске државе на Блиском Истоку, играјући активну улогу у Сирији, Ираку, Либану и Јемену.
„Свемогући Бог је обећао да ће осветити мученика Сулејманија. Акције ће засигурно бити предузете", рекао је Кани на државној телевизији после убиства генерала.
Ајатолах Хамнеј је рекао да ће јединица Кудс остати „непромењена" под Канијевим вођством.
Док се отварају питања о томе да ли ће нови командант Кудс јединица имати исту моћ као Сулејмани, аналитичари кажу да је снага Револуционарне гарде већа од појединаца.
„Тешко је очекивати да Кани, бирократа, опонаша харизматично вођство његовог претходника", пише Али Алфоне, виши сарадник у Институту арапских заливских земаља у Вашингтону.
Афшон Остовар, аутор који пише о Иранској револуционарној гарди и доцент у Поморској постдипломској школи у САД-у, каже да се гарда мање ослања на појединце него што многи аналитичари верују".
„Сулејманијева смрт ће имати последице, али неће бити видљивих промена у иранској регионалној мрежи или операцијама. Ако изузмемо освету."
Да ли имају ракете?
Да, ирански ракетни системи представљају окосницу њихове војне снаге, иако имају слабије војно ваздухопловство од ривала попут Израела и Саудијске Арабије.
Министарство одбране САД описује иранску ракетну моћ као највећу на Блиском истоку. Имају углавном ракете мањег и средњег домета.
Ипак развој програма ракета дугог домета стопиран је у оквиру Нуклеарног споразума, који је Иран потписао са великим силама, сматрају у организацији Краљевски уједињени институт.
Овај важан нуклеарни споразум који су договорили Иран и пет сталних чланица Савета безбедности Уједињених нација - САД, Велика Британија, Француска, Кина и Русија - плус Немачка (П5 + 1) - доживео је преокрет када је председник Трамп најавио повлачење САД у мају 2018.
Ипак, додају да је у међувремену можда обновљен због нејасноћа око примене договореног.
Ирански нуклеарни програм
Иран је увек тврдио да нуклеарни програм развија у мирнодопске сврхе, међутим због сумње да се иза тога крије развој нуклеарне бомбе Ирану су земље чланице Савета безбедности Уједињених нација увеле оштре санкције 2010. године.
Пет година касније Иран је са шест великих сила направио споразум који се обавезао да ће ограничити нуклеарне активности уколико они олабаве санкције.
Договор се односио на обогаћивање уранијума, који може да се користи као гориво за нуклеарни реактор као и за нуклеарно оружје.
Тражено је од Техерана и да промени намену реакторима са тешком водом. Они као гориво користе плутонијум, који може служити и за бомбу, као и да дозволе међународне инспекције.
У сваком случају, многи циљеви у Саудијској Арабији и Заливу, као и у Израелу, већ улазе у домет иранских ракета и постају потенцијалне мете.
У мају прошле године Американци су допремили противракетни систем Патриот на Блиски исток када су порасле напетости у односима са Ираном.
Тај систем може да делује против балистичких ракета, крстарећих ракета и напредних авиона.
Користе ли неконвенционално оружје?
Упркос вишегодишњим санкцијама Иран је успео да развије дронове.
У Ираку су их користили још од 2016. у борби против Исламске државе. Дроном који је носио оружје су из базе у Сирији ушли и у израелски ваздушни простор, наводе из Краљевског института.
Јуна 2019. Иран је оборио америчку беспилотну летелицу, која је прикупљала податке, наводећи да су нарушили ирански ваздушни простор у Ормуском мореузу.
Постоји о други разлог због којег Иранци развијају дронове. Они желе да ту технологију понуде и продају савезницима у региону, сматра Џонатан Маркус Би Би Си дописник у области одбране и дипломатије.
Прошле године из дронова је два пута нанета огромна штета кључним саудијским нафтним постројењима. Иако су и Американци и Саудијци Иран доводили у везу са тим нападима, Техеран је негирао умешаност и одговорност пребацивао на побуњенике у Јемену.
Има ли Иран сајбер технологију?
После великог сајбер-напада 2010. на иранску нафтну компанију, Иран је ојачао сајбер способности.
Верује се да Револуционарна гарда има посебну сајбер команду, која је задужена за комерцијалну и војну шпијунажу.
У извештају америчке војске из 2019. наводи се да Иран широм света шпијунира авиокомпаније, одбрамбена и енергетска постројења, ако и телекомуникационе компаније.
Такође је 2019. из компаније Мајкрософт саопштено да је „група хакера који се доводе у везу са Ираном и њиховом владом" покушала да провали у налоге америчких званичника током кампање за америчке председничке изборе.
Амери плакали ко п… после напада на њихову базу. Тај снимак погледајте ОВДЕ.
Извор: Би Би Си на српском
