То је бројка која покреће лавину питања:
Од чега су умрли ти људи? Зашто се јавља овај "вишак" смртних случајева? Шта се догађа? Да ли ће свет, а и Србија, морати поново да преброје умрле од короне?
Није тајна да званичне бројке о броју умрлих од ковида-19 изазивају бројне контроверзе. Тако је било и у Србији, тако је и широм света - у Белгији, Великој Британији, Америци... Грађани свакодневно изражавају сумње у њихову тачност, па и у саму могућност да се прецизно воде подаци о умрлима у околностима пандемије која је чак и највеће светске здравстене системе готово бацила на колена.
И др Предраг Кон, епидемиолог и члан Кризног штаба, потврдио је да је према његовом истраживању, а на основу података из Градског завода за јавно здравље, од марта до јуна у Србији било трипут више смртних случајева него што је систем прикупио и што је писмено пријављено.
Кон је за "Њузмакс Адриа" рекао да је постојао проблем у информационом систему и да се то стално дешава, али да су "сада подаци веома тачни".
Зато није случајно што су научници и статистичари широм света од самог избијања пандемије скептични према званичним подацима о смртности који су преплавили медије. Они знају да ствари нису тако једноставне и да једна пандемија не убија само директно - већ на више начина.
Ево зашто је проблем прецизно побројати смртне случајеве од ковида-19:
1) Непоуздани статистички подаци услед хаоса изазваног короном
У првом таласу короне, када су тешко оболели буквално лежали по ходницима болница и у најразвијенијим земљама света, колико се заиста водило рачуна о статистици?
2) Проблем дефинисања "умрлог од короне"
Да ли је то само особа која је де факто умрла од короне, или су то и пацијенти који су били заражени, али су имали и нека хронична или тешка здравствена стања која су била примаран узрок смрти?
3) Нерегистровање свих смртних случајева од короне
Попут, на пример, смрти у старачким домовима или у сеоским домаћинствима, или у било ком другом случају у којем тесирање на корону није било урађено пре смрти.
4) Преоптерећеност здравствених система
Који можда нису могли да се баве другим хроничним или тешким болесницима, па је услед тога евентуално била повећана смртност од тих обољења.
5) Страх пацијената од одласка код лекара у време короне
То доводи до прекидања редовног лечења или терапије, а услед тога и до могућности повећане смртности од болести које су наизглед без икакве повезаности са короном.
Да ли ћемо икада знати колико је људи ковид-19 заправо убио?
Одговор је: хоћемо, барем угрубо. А ево како ће то бити урађено.
Утврдили смо да научници и статистичари верују да пандемија убија више људи него што званичне статистике наговештавају.
Сајт "Натуре" је, на пример, презентовао податке за 32 земаље и четири велика града у којима је била доступна, како се веровало, прецизна процена смртности. Али, и ту се уочава застрашујуће одступање - од почетка пандемије, до јула ове године, потврђено је укупно 593.344 смртних случајева више у тим земљама и градовима, него што би се дало очекивати у просечним годинама без короне.
Од укупног броја умрлих, ковиду је званично приписано 413.041 смртних случајева. А 593.344 минус 413.041 је једнако 180.303 људска живота.
Значи, у 2020. су преминуле 180.303 особе више него што би се дало очекивати у просечним годинама - чак и кад се урачуна црни ефекат ковида.
Ову бројку, тих 180.303 смртна случаја, научници зову злокобним термином "вишак смртности".
Шта је то "вишак смртности"?
Ова "ужасна формула", "алатка смрти", "језиви код"... како га називају широм света, даје нам барем приближан одговор на питање које нас све мучи - колико је заправо живота однела пандемија корона вируса.
У кризним временима пандемија, ратова, зараза, глобалних катастрофа... научници широм света се окрећу наизглед грубом, али прецизном метричком обрасцу - "вишку смртности". А "вишак смртности" је, укратко, однос броја смрти које су биле очекиване у одређеном периоду и броја смрти које су се у том истом периоду заправо и догодиле. Овако се рачуна вишак смртности:
-регистрован број смрти у некој држави у месецима 2020. године у којима влада пандемија корона вируса, минус просечан број смрти који је у истим тим месецима у истој тој држави забележен у, на пример, 5 година пре корона вируса, минус званичан број умрлих од короне у истој тој држави у 2020. једнако је "вишак смртности" у тој држави у 2020. години.
Добијени број представљају додатне смрти за које немамо потврду да су директно узроковане корона вирусом, али очигледно јесу на неки индиректан начин последица пандемије.
Формула се ослања на тачно и правовремено пријављивање смрти, а оно у различитим крајевима света може бити ограничено из различитих разлога, што је чињеница коју такође треба узети у обзир.
Светска здравствена организација "вишак смртности" дефинише као:
"Смртност изнад очекиване у односу на податке о смртности када није било кризе изазване пандемијом. Вишак смртности се, дакле, може приписати кризним ситуацијама. Може се исказати као стопа или као укупан број вишка смртних случајева".
Како пандемија заправо убија?
Када је број смрти од корона вируса почео узима маха у Европи, истраживачи из Копенхагена су почели да раде на "мониторингу смрти" за 24 европске земље у којем су на недељном нивоу посматрани сви узроци смрти. Већ између марта и априла је тај мониторинг показао неколико десетина хиљада смртних случајева више него што су званична статистике о корона вирусу објављивале.
Преточено у проценте: бројке умрлих су биле веће и за - 25 одсто!
То се догађало зато што су смртни случајеви од короне почели да се провлаче испод радара услед недостатка тестова, али и зато што су различите земље бројале преминуле на раличите начине, изузимајући, на пример, смрти у старачким домовима.
Отуд је значајан део "вишка смртности" индиректан резултат општих услова које је створила пандемија, пре него сам вирус. Примера ради:
- неке болнице су пријавиле да оболели од рака и хроничних болести прескачу редовне контроле, што доводи њихово здравље у смртну опасност,
- од дијабетеса у Америци ове године умрло 20 до 40 одсто више људи од петогодишњег просека,
- смрти од исхемијске болести срца у САД је од 6 до 29 одсто више него у нормалним годинама,
- у неким градовима учестали су извештаји о насиљу у породици, чак и са смртним случајевима, а све у вези са менталним проблемима истакнутим дуготрајним мерама карантина или полицијског часа.
Примери вишка смртности широм света
У САД и Шпанији, двема државама досад најпогођенијим пандемијом, око 25 до 35 одсто "вишка" смртних случајева није заведено у званичну ковид-19 статистику.
У Перуу код чак 74 одсто додатних смрти као узрок није заведен корона вирус; с друге стране, у неким земљама, као што је Бугарска, званично је потврђено мање смрти ове године него претходних!
Стручњаке притом брине валидност ових статистичких података и начин на који се бројке о узроцима смрти уносе, како од короне, тако и од других болести. Зато им бројке преминулих од корона вируса у овом моменту делују непоуздано, чак и произвољно.
Истина је да ћемо последице највеће глобалне пандемије у новије доба открити у бројевима умрлих тек накнадно, када све ово прође.
Мило наредио прислушкивање владика, тражио да се у изборној ноћи заузму храмови СПЦ. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
