Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
Има већ три недеље како ме је добри комшија Филип Гајић понудио улогом. Знам човека, ствара у улици у којој живим. Искусан, вредан, креативан и пристојан борац. Режисер, глумац, сценариста, романописац...што би Ричард Метисон кратко и тачно рекао: Легенда. А ја га, интравертан и инертан какав сам, не бих ни упознао да ме није позвао да прошлог лета отворим(о) „Змајске синове“- фестивал састављен од представа урађених по неким од наших најдивнијих епских песама. Нови је позив као осимишљен да се исправи пропуст, који су мојим неангажовањем направили ауори „Немањића“. Улога за коју се (не)свесно спремам већ скоро десет година? Сценарио је промптно стигао на мејл и последња сумња је отклоњена. Тематика, стил, порука, локација, моменат, повод... Што пишу млади по јутјубу: кад је Филип рекао да би му било драго да сарадњом на филму оставимо дорћолски печат #ајфелтдет. Најлепши аспект за мене, човека прохујалих времена, је што од старта осећам да је цео подухват, упркос и захваљујући недостатку средстава, вођен кристално јасном идејом и визијом а потпуно отворен за успутну креацију. Прича о једноставнијим и топијим временима, планирана да се макар уради на једноставнији и топлији начин, ако не и да наду повратка једноставнијих и топлијих времена. Мада је, већ од јутрошњег старта, јасно да неће баш бити ни топло, ни једноставно...
Очекивано сам се пробудио пре четири. Искључио сам аларм, да не узнемиравам непотребно укућане. Знао сам да синоћ нико није извео куце, па је фокус био на њиховим физиолошким потребама...како не би био на рибању подова. Но, Маша је одлучила да моју дебитантску ролу подржи својим дебитантским терањем. Зора је обогаћена симултаним ловом на најмање кишовите сегменте улице и прекидањем покушаја аматерског интеррејшл енимал паблик порна, са циљем што безболнијег великог и малог олакшавања сва три чудовишта. Храњење, прање косе, припремање опреме и гардеробе, још једна шетња по киши по доручак за укућане... и ето већ времена планираног да се крене скрооооооооз на крај ћошак дуге улице, до локације снимања...
Како се изводи снимање филма у екстеријеру кад пљушти? Тако што се одложи до престанка пљуска и пређе на сцене у ентеријеру. Провео сам цело преподне и добар део раног поподнева између јаве (претерано ревносног преузимања кућних задатака и шетњи-навабки) и бунила (које је довело до: 1) подсећања да се управо због редовности оваквих претумбација ужасавам снимања и искрено дивим филмским радницима и 2) концепта овог текста). Који је ментол смислио израз „пасје време“ за сиве слинаве дане? Гледам сво троје другара: човек канџијом да их тера напоље. Тру Слав догз - чувари огњишта и искрени обожаваоци топлоте истог. Браниоци хедонисти. А у мисли навиру: суморно реалне атмосфере древних БиБиСијевих серија, Викинзи и релативно свеже приче другара по Торонту и Берлину. Сурова клима као узрок проблема, сурова решења као основ формирања карактера. Сурово ефикасни бројевима мерљиви систем вредности, (војном) силом претпостављен на све четири стране света као напредан. Протестантски кијамет као идеална радна амосфера освајача мазохиста.„Абракадабра“ и све је како треба! Није баш плус двадесет-на-тридесет, ипак је средина октобра. Али довољно је суво за бијелодугмолику групну сцену и, верујем, увод у нешто заиста легендарно...
Господи, помилуј. Зашто? Доћићете и видећете. И, ако вам буде макар мало као екипи данас, баш ћете уживати.
Москва се спрема за прекид свих односа са Бриселом. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
