Пише: Мирослав Паровић
Председник Србије, Александар Вучић и српски патријарх Иринеј су пре неколико месеци најавили да ће председник Русије, Владимир Путин доћи у октобру у Србију на освештавање Храма Светог Саве. Јасно је да они ту најаву нису дали без основа већ да је тада постојао чврст договор да до те Путинове посете дође и да је план био да у години када је Ердоганов режим Свету Софију претворио у џамију симболички Храм Светог Саве постане нови центар православља на Балкану.
Више је него јасно да је Путин посету Србији отказао због потписа који је Вучић ставио на документ у Вашингтону и то не само због тог крајње спорног документа већ пре свега због намере председника Србије да буде као Тито и да каже „ново историјско не Москви“. Баш због тог новог историјског не је државни врх и наредио Безбедносно-информативној агенцији да ради процену утицаја Русије на Српску православну цркву што је подразумевало и праћење црквених званичника и њихових контаката. Из истог разлога је и Вучићева саветница, Сузана Васиљевић започела медијску припрему приче како се опозиција у Србији повезала са страним центрима моћи како би срушили власт.
Руско не је велики шамар за Александра Вучића и његову политику „сваком сам био све“, а уједно је и велика опасност по економску и политичку стабилност Србије имајући у виду да је Русија један од најзначајнијих партнера наше државе са којим само у овом моменту имамо неколико инфраструктурних пројеката у вредности готово две милијарде евра. Такође, не треба заборавити ни поруке из Берлина и Брисела које нису ништа мањи шамари за власт од овог који је стигао из Москве.
Како је Србија стављена у позадину америчког фронта против Русије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда