Најновије

СТРУЧЊАЦИ ЗА ЕУ СМАТРАЈУ ДА СРБИЈА ТОНЕ: Европа нема лек за балканске аутократе

Стручњаци за ЕУ интеграцију оцењују да је позитивно што је Европска комисија недавно усвојила Економско-инвестициони план за Западни Балкан у вредности од девет милијарди евра, али изражавају сумњу да ће такав корак довести и до побољшања у домену владавине права.

Александар Вучић (Фото: predsednik.rs)

Иако стручњаци истичу да су такви финансијски „пакети“ добродошли, нарочито у доба кризних ситуација, попут актуелне пандемије корона вируса, они упозоравају на снажно изражене „недемократске“, односно аутократске праксе у овом региону коју се не могу отклонити економским улагањима.

Ведран Џихић, виши саветник Аустријског института за међународну политику, констатује: „Наравно, инвестицијски планови су потребни, поготово у овом моменту: с једне стране ће последице пандемије оставити изразито негативан траг на економије и социјалне системе у региону, а с друге стране само стратешке инвестиције као рецимо у зелену и дигиталну транзицију могу гарантовати да регион не изгуби прикључак на властиту и европску будућност.“

– У исто време су стратешке инвестиције и мач с две оштрице – ако дође до спорог реализирања планираних пројеката због мањка капацитета за имплементацију или спорог протока средстава оно што је најављено као велика иницијатива се може разводнити. Сви се сећамо великих инвестиционих најава у оквиру Берлинског процеса о „конективитy“ (повезивању), које се сад делом налазе поново у овом новом инвестиционом плану и биће реализиране с великим закашњењем. Спорост у реализирању пројеката се овде може претворити у слабост ЕУ, поготово када се пореди брзина реализирања рецимо кинеских инфраструктуралних пројеката у регији. Овдје ЕУ мора бити брза и опрезна. А друга много важнија ствар је следећа: економија не може надоместити политику. Инвестиције не могу „закрпити“ проблеме регије, од владавине права до јаких аутократских тенденција у владавини и сужавања слободе медија, сматра он.

Према Џихићевом мишљењу, „до сада ЕУ није имала рецепт ни унутар ЕУ ни у земљама кандидатима како да повезе и услови исплацивање средстава с демократским вредностима и владавином права,  због тога имамо тај велики скандал у Мађарској, где велики део новаца ЕУ де факто директно субвенционира структуре око Орбана“.

– Ту ЕУ пуца сама себи у ногу. Та опасност постоји и у регији. ЕУ на Балкану нема рецепт како да се носи с балканским аутократским политичарима и њиховим реторичким кулама од карата за страну публику, а суштински репресивним политикама. Ако ЕУ жели остати доследна властитим вредностима те очувати кредибилитет код прогресивних и продемократских снага у ЕУ, онда ће овакав инвестицијски пакет на неки начин морати бити условљен побољшањима у домену владавине права, борби против корупције и одустајања од клијентелистичко-клептократских политика. У противном ће свака инвестиција бити награда па чак и додатни стимуланс за још ауторитарније политике у регији, истиче Ведран Џихић.

Јохана Дајмел, независна немачка аналитичарка за Западни Балкан и југоисточну Европу, указује да „у принципу, треба да поздравимо чињеницу да пакет ЕК такође укључује Економско-инвестициони план за Западни Балкан, у вредности од девет милијарди евра за овај регион, чија расподела такође треба да буде повезана са реформама у домену владавине права“.

– Поново сам чула од Брисела да је владавина права у срцу процеса ЕУ интеграција и да  овај нови пакет и нова методологија представљају „кутију алата“ који је доступан, односно да је могућ застој у случају назадовања. Ово све добро звучи на папиру, и годишњи извештаји објављени 6. октобра такође су се осврнули на проблеме у домену владавине права, управе и људских права, и сличног, много јасније него претходних година. Али, овим документом се такође исказује стрпљење, критике које упућује Брисел добро су „упаковане“ тако да не „запарају уши“ онима на које се односе. Видели смо да нагласак на поглављима 23 и 24 на почетку процеса приступних преговора са ЕУ не може да доведе до побољшања у владавини права, нарочито у Србији. Напротив. Србија ту назадује. Све док чланице ЕУ не пронађу прави одговор на константно погоршање владавине права у Мађарској, рецимо, како онда аутократе у региону Западног Балкана могу да заиста буду погођене овим „алатом“? Који заправо треба да буду механизми по којима ће се анализирати успеси или неуспеси реформи? Не бих рекла да су аутократе награђене. Ипак, аутократе заиста не треба ни да страхују. Друге државе, које нису чланице ЕУ, нарочито Кина, сигурно су вољне да ставе новац у њихове кофере. Стога, ја сам, нажалост, спектична када је реч о овом плану ЕК, сматра Дајмел.

Јована Маровић, извршна директорка Политикон мреже из Црне Горе и чланица радне групе за Поглавље 23 у преговорима о чланству те државе у ЕУ, поручује за Данас да  су „Економско-инвестициони план за Западни Балкан и средства која би њиме ЕУ требало да оприједили за регион важан подстицај који ће, макар у одређеној мјери, водити неопходном стабилизовању економије и изласку из велике кризе“.

– Овакав потез је донекле очекиван и њиме ЕУ жели да пошаље поруку да Западни Балкан није заборављен и да жели да подстакне дугорочни економски опоравак региона, али и даље повезивање држава. Ово је покушај заустављања економског назадовања региона, који већ значајно заостаје у односу на државе ЕУ, а криза изазвана корона вирусом је додатно закомпликовала ситуацију. Међутим, Западни Балкан већ извјесно вријеме биљежи и назадовање када је ријеч о демократији, па је на самом представљању плана, али и током посјете комесара за сусједску политику и преговоре о проширењу Европске уније региону, истакнуто да спровођење Економско-инвестиционог плана и коришћење средстава мора да иде упоредо, руку под руку, са реформама које произилазе из европске агенде и активности које државе спроводе на путу ка потенцијалном пуноправном чланству у ЕУ, напомиње она.

Маровић сматра да је „логично да је опоравак економије важан за спровођење реформи, првенствено оних које утичу на владавину права, али остаје да се види у којој мјери ће то бити могуће са износом од девет милијарди еура који се у плану наводи и да ли ће уопште доћи до прогнозираног привлачења страних инвестиција“.

– Такође, дискутабилно је да ли било какав подстицај може да утиче на прављење заокрета и отклона од недемократских пракси или ће власти у региону наставити само реторички да се залажу за демократизацију, закључује она.

Вархеји: Владе да примене реформе

Представљајући Економско-инвестициони план ЕК за „јачање инвестионог капацитета региона“ за период од 2021. до 2027. године, комесар ЕУ за проширење Оливер Вархеји рекао је да тај пакетданасзрЖгмаил.цом обухвата пет кључних области: транспорт и инфраструктуру, чисту енергију, животну средину, дигиталну будућност и приватни сектор и социјални капитал. „Јачање инвестиција и економског раста на Западном Балкану биће могуће једино ако се владе чврсто обавежу и примене реформе засноване на европским вредностима. Реч је о структурним економским реформама, јачању владавине права, борби против корупције, побољшању јавне администрације. То мора да буде испуњено да би земље региона напредовале ка ЕУ“, напоменуо је Вархеји.

Све бесмислене изјаве Ане Брнабић прочитајте ОВДЕ!

Извор: Данас

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube