Избори у Црној Гори одавно су завршени, опозиција окупљена у три колоне однела је победу. И победа је одавно прослављена, а да с друге стране, нису до краја конституисани скупштина и њена тела. Није се много одмакло од првог, неопходног корака ка влади, власти, а тиме и коначној промени вишедеценијског режима Мила Ђукановића. И одговорност за овакву ситуацију није на лидерима победничких опозиционих листа - Кривокапићу, Бечићу и Абазовићу. Напротив...
На питање упућенима у дешавања у Подгорици, каква је политичка ситуација, хоће ли та влада, наједноставнији, али и најпрецизнији одговор који се добија је: "Па... и даље, повуци потегни." У јавности, медијима, али и иза сцене испливало је неколико политичара које смо гледали последњих година па и деценија, скоро колико и Мила Ђукановића. Тренутно најгласнији су Андрија Мандић, Милан Кнежевић и Небојша Медојевић, сви из коалиције Демократски фронт, којој је победу донео професор Здравко Кривокапић, мандатар.
Странци без чије се помоћи не може и које, у ровитој политичкој ситуацији у Црној Гори где ДПС недостаје глас да се врати на власт, на својој страни треба да има победничка коалиција, неће у власти људе који се терете за разне афере, упливе и комбинације. Администрације ЕУ и САД хоће људе чисте биографије, нова лица.
- Погрешно се тумачи у Подгорици да ЕУ неће Србе. То није тачно и таква формулација је злонамерна. Смишљено се гура. Сугестије и отпор према појединима нису по националној основи, реч је о искључиво персоналним решењима и ономе у чему су поједини од њих. Могу млади из њихових партија, може Србин за премијера. Дакле, није реч о националном питању - каже извор близак дипломатским круговима.
Саговорник додаје да су Мандић и Кнежевић првостепено осуђени у вези са покушајем државног удара у Црној Гори.
- Узмимо као премису и да су то монтирани процеси режима Мила Ђукановића, али остаје чињеница да се поступци воде пред црногорским институцијама - каже наш саговорник.
Да ли ће бити у власти или не тренутно најгласнија тројка у Црној Гори, политичка ситуација и њено распетљавање изнова нас враћа на ове исте политичаре.
Влада расположење да ће ДФ подржати владу и свог кандидата професора Кривокапића, али они ту владу тумаче као мањинску. То значи да неће учествовати у њој, али ће јој дати подршку. Оно што следи сви описују речима - да би из посланичких клупа критиковали ту исту владу. Све то уноси сумњу у опстанак те власти, ако се они питају.
Засад у шуми најразличитијих свакодневних изјава тројице политичара из Демократског фронта такав сценарио је најизвеснији. У међувремену, лидерима опозиционих коалиција се свакодневно испостављају жеље, а и непрестано су на тапету. Тако је лидер УРА Дритан Абазовић оптужен да хоће службе за себе (и Албанце), док је главна незванична прича у Подгорици и међу Србима, да службе хоће управо они који оптужују. Како се наводи незванично, "желе контролу, а највише над документима из времена Ђукановићеве власти". Тако смо дошли и до момента да од свега где су се Срби осећали као грађани другог реда, а њихов идентитет угњетаван - култура, просвета... поједини српски политичари, међутим, желе искључиво службе.
Засад ни наставак конститутивне седнице Скупштине не може без двојице од њих. Посланичке клубове који су по закону обавезни није формирао ДФ, па ни Мандићева Нова српска демократија или Кнежевићева Демократскла народна партија. Од формирања посланичких клубова зависи наставак конститутивне седнице Скупштине. И тако је и овај процес за сада закочен. То, међутим, не смета Кнежевићу да од те исте Скупштине тражи повлачење Закона о слободи вероисповести и да то наводи као услов за подршку влади.
Било да дође до обрта на политичкој сцени, трговина узме маха више него што би било који од тројице победничких лидер пристао, редослед је следећи - председник Црне Горе Мило Ђукановић предлаже мандатара у року 30 дана од дана конституисања Скупштине, а нова Влада мора бити изабрана у року од 90 дана од дана предлагања мандатара.
Влада у Црној Гори биће мањинска? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
