Он истиче да се до компромиса мора доћи преговорима, а да ниједна страна не сме да условљава преговоре и да поставља услове.

Међутим, истиче да је апел Јерменије да се из овог процеса повуче Турска која је, како каже, "не само стала на страну Азербејџана него је и ушла на 'велика врата' у конфликт и на војном плану".

"Сигуран сам да за овај конфликт нема војног решења. Ми смо се увек залагали за мирно решење", напомиње Ховакимијан и упућује на заједничко саопштење копредседничке тројке ОЕБС у којем се обе стране позивају да заврше војни конфликт и да пређу за преговарачки сто.

Он истиче да се Јерменија строго се држи принципа међународног права - Повеље Уједињених нација, Завршног акта из Хелсинскија, као и оквира постављених од ОЕБС-а 2009. године .

Упитан да ли Јерменија има неке предуслове пре него што седне за преговарачки сто, Ховакимијан одговара да се до компромиса мора доћи преговорима.

"То значи да ниједна страна не сме да условљава преговоре и да поставља услове. Постоје оквири за решавање овог питања који су постављени још 2009. године на Министарском састанку ОЕБС-а, а они су врло јасни. У том оквиру се налазе и одговори на питања о том конфликту, специфично за Нагорно-Карабах, који се разликује од других конфликата", каже Ховакимијан.

Према његовим речима, апел, али не и услов јерменске стране је да се из овог процеса повуче Турска, која, како наводи, "не само да је стала на страну Азербејџана него је и ушла на 'велика врата' у конфликт и на војном плану".

"Турска нема шта да тражи у том региону и није никакав медијатор", поручује он.

Други апел амбасадора је да се из Нагорно-Карабаха потпуно избаце, како тврди, "терористи" и "убачени елементи".

"Они су присутни у Нагорно-Карабаху на страни Азербејџана и то треба да буде осуђено од читаве међународне заједнице", истиче Ховакимијан и скреће пажњу да испада да се Јерменија тренутно бори против међународног тероризма на том подручју бранећи регионалну безбедност.

Амбасадор квалификује сукоб као "агресију" Азербејџана те наводи да посреди није конфликт Јерменије и Азербејџана већ Нагорно-Карабаха и Азербејџана у којем "Јерменија свакако подржава своје сународнике у Нагорно-Карабаху".

Он каже да су на територији Јерменије примећени убачени дронови, чак и на 20 километара од главног града, Јеревана, те да су четири дрона која су кружила Јерменијом оборена.

"Била су бомбардована насеља на државној граници Јерменије и Азербејџана и то морамо имати у виду. Морамо имати свеобухватан приступ проблему", наглашава Ховакимијан.

На питање да ли стрепи да ће се конфликт наставити на дужи рок, он наглашава да не жели да било ко у Нагорно-Карабаху гине.

"Наш премијер је већ истакао да ако се пронађе мировно решење оно мора да одговара интересима и Јерменије и Азербејџана, али и Нагорно-Карабаха. Ми не желимо ни да гине друга страна јер страдају цивили и претежно младо становништво", опомиње Ховакимијан.

У питању је, како објашњава, егзистенција и опстанак једног малог народа.

"Нећемо дозволити да након сто година, Турска опет изврши геноцид над Јерменима и то могу отворено да поручим. Ми то нећемо дати ни дозволити. Позивам међународну заједницу да обузда Турску јер, сада је јасно, све што ради Азербејџан, у ствари ради под директном наредбом Турске, како у војном тако и у политичком смислу", закључује нерезистентни амбасадор Јерменије у Прагу задужен и за Србију.

Амбасада Азербејџана у Београду: Све акције Азербејџана у оквиру признатих граница

Амбасада Азербејџана у Београду саопштила је данас да су све акције које та земља предузима у оквиру њених међународно признатих граница и одбацила наводе да Турска учествује као страна у сукобу око Нагорно-Карабаха као "лажне вести", које имају провокативан карактер и које шири јерменска страна.

"Све акције које Азербејџан предузима су у оквиру сопствених, међународно признатих граница - Карабах је Азербејџан!", наводи се у саопштењу амбасаде.

Амбасада напомиње да улога Турске има стабилишући карактер у региону и да је та земља пружа моралну подршку Азербејџану, али да не учествује у сукобу у било каквом другом својству.

Оцењује да је циљ јерменске страна стварање "лажних вести" ради омаловажавања борбене способности азербејџанске војске и стварања утиска да се сукоб распламсава, да се у њега укључују треће земље.
То, како наводи, представља покушај да се привуче што више земаља како би се оправдала "провокација" јерменске стране.

Амбасада напомиње и да, како наводи, "јерменска агресија на Азербејџан" представља грубо кршење темељних норми и принципа међународног права, резолуција Савета безбедности УН бр. 822, 853, 874 и 884 из 1993. године, "које захтевају потпуно и безусловно повлачење војних трупа Јерменије са окупираних територија Азербејџана, као и међународног хуманитарног права, укључујући Женевске конвенције из 1949. и одговарајуће Додатне протоколе".

Амбасада, такође, наводи да се последњих дана у неким страним медијима спроводи кампања блаћења, пуна лажи и клевета, о томе како су наводно милитанти из Сирије распоређени у Азербејџан и тврди да Јерменија стоји иза тих навода.

"Циљ ове клеветничке кампање је покушај компензовања негативног међународног јавног мњења, креираног на основу демонстративног пресељења представника терористичких организација са Блиског истока на окупиране територије Азербејџана од стране Јерменије, што је грубо кршење међународног хуманитарног права", напомиње амбасада.

Поводом навода јерменских медија да су двојица новинара француског листа „Ле Монде" повређена у Нагорно-Карабаху, амбасада наводи да Јерменија организује посете новинара на подручју војних операција, чиме, како оцењује, угрожава животе страних новинара и грубо крши међународно хуманитарно право.

Амбасада тврди да су 27. септембра оружане снаге Јерменије започеле паљбу из крупнокалибарског наоружања, минобацача и артиљерије различитог калибра на положаје и густог насељена села Републике Азербејџан, "грубо кршећи режим прекида ватре".

"Међу цивилним становништвом и војним лицима Азербејџана има мртвих и рањених. Такође је нанета озбиљна штета кућама и цивилним објектима, убијено је 13 азербејџанских цивила, укључујући 2 детета и 2 старија лица, а преко 40 цивила је хоспитализовано", додаје се у саопштењу амбасаде.

Како је Азербејџан прешао на психолошки рат, погледајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг