Нагорно-Карабах или како они себе зову Арцах је непризната држава у оквиру Азербејџана, наслоњена на Јерменију.
Дакле, де факто су самостални иако економски и војно зависе од Јерменије, а де јуре су у склопу Азербејџана.
У њој живи 150.000 становника и етнички су хомогени: 95% су Јермени.
Такође су и прва хришћанска држава били уз Јерменију.
Припадају јерменској апостолској цркви-дакле православци су као и Копти.
Упркос позивима Минске групе на тренутни прекид ватре и повратак за преговарачки сто, уз апел светских моћника, Макрона, Трампа и Путина, не јењавају жестоки сукоби Јерменије и Азербејџана око кавкаске области Нагорно-Карабах.
Непознат тачан број жртава, манипулација је на обе стране.
Јерменска новинарка Меланија Барсеђијан говорила је за АЛО, а њену исповест преносимо у целости:
"Овај рат започео је пре 30 година, када сам имала 18 година, и у њему су учествовали многи моји школски другови и пријатељи са Универзитета. Изгубила сам пријатеље и чланове породице у том рату. Сада у истој ратној свакодневници губимо младе људе који су млађи од моје деце. То је тако тужно и тако неправедно. Нико у мојој земљи не жели рат, али морамо се борити за живот. Власти Азербејџана увек кажу да имају у плану да заузму не само Арцах-Нагорно Карабах, већ и Јереван и сву Јерменију. Не можемо само да седимо и чекамо шта ће они да раде са нама. Пре четири године покушали су поново да нам заузму земљу, али нису успели.
Сада покушавају поново. Јуче су Азербејџан и Турска бомбардовали не само Арцах, већ и јерменска села. Они желе да наставе геноцид који је Турска започела 1915. године.
Данас сам мало прошетала својим градом и свуда сам видела људе који су се окупљали и разговарали о ономе што се сада дешава у Арцаку и другим регионима. Младе девојке су се задржавале у близини сваке велике пијаце и скупљале храну и друге потребне ствари, а млади, али и старији мушкарци, окупљали су се у близини сабирних места за мобилизацију и тражили да их одведу у рат.
Свако жели да оде и да живот за своју земљу. Сви у Јерменији схватају да није само рат за Арцах (Карабах), то је рат за наше право да живимо у својој земљи.
Када је 1920. године Стаљин одлучио да уметне историјску арменску земљу Арцах у Азербејџан као Аутономну Републику Нагорно Карабах, само је желео да има прилику да се игра са народима када је требало да покаже своју моћ.
70 година Арцах је био Аутономна Република Нагорно Карабах. Иако је 1920. године тамо било 95% Јермена и 5% других народа, 1987. се то променило због азербејџанске власти, а само 73% су били Јермени. А кад је Совјетски Савез пропао, Република Аутономија Нагорно Карабаха имала је референдум и одлучила.
Људи у мојој земљи желе да живе у мирном месту, али имамо комшије попут Азербејџана и Турске, обоје не желе да нас имају за комшију. Већ 30 година затварају наше границе и то доноси велике проблеме нашој економији. Али не можемо да одустанемо.
Морамо да се боримо. И ово је главна идеја у целој Јерменији. Морамо се борити за своју децу и за своје породице за своју земљу." - завршава јерменска новинарка.
Скоро 500 америчких војника се убило у 2019, много више него протеклих година! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
