Кларк, који је водио НАТО операцију бомбардовања Србије 1999. године, рекао је за Глас Америке да је свака прилика за преговоре, нарочито под покровитељством САД, позитиван корак, исто као што је свака могућност за предузимање мера у циљу економског развоја такође повољна околност.
"Међутим, реч је о процесу који траје скоро две деценије и уједно је оптерећен мноштвом потешкоћа, које су и даље далеко од решења", рекао је Кларк.
Према његовим речима, свака земља мора да буде опрезна када је реч о прихватању страног власништва над њеном имовином.
"Када је реч о страном инвеститору који нуди средства у складу са уобичајеним правилима пословања, ситуација је у реду. Међутим, врло пажљиво пратим образац страних инвестиције које у Србију долазе из Русије, Кине и још неких земаља. Пратим и политичке последице тих улагања. Верујем да би влада Косова требало да води рачуна о томе и у сопственој политици", рекао је он.
Упитан да прокоментарише приступа спског председника Александра Вучића, који подразумева Вашингтон, Брисел, Пекинг и Москву, Кларк каже да је за Србију то можда изводљиво само ако Вучић уз помоћ својих безбедносних служби може да контролише утицај страних инвеститора.
"Међутим, то је по мени 'игра на врло клизавој падини'. Када Русија и Кина инвестирају, оне заузврат очекују одређени политички уступак. Такав приступ је проблематичан и са становишта Европске уније", рекао је он.
Како каже, посебна тешкоћа у бржем напредовању региона јесте настојање Кремља да западни Балкан у целини претвори у своју сферу интереса, што је политика Кремља још од почетка оружаних сукоба у региону током 1990-тих.
Као пример навео је своје разговоре са руским генералима у време мировних преговора о Босни и Херцеговини, 1995. године у Москви.
"Желео сам да искористим прилику и посетим руске генерале са којима сам водио разговоре претходне године. Међутим, дочекан сам речима: 'Хеј, долазиш у наш део Европе'. По њима, западни Балкан је руска сфера интереса, коју они желе да поврате и контролишу. А када једном преузму контролу, другима ускраћују прерогативе слободе", оцењује Кларк.
Ко највише подржава Мила Ђукановића, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг