Права концентрациона влада у којој би била опозиција је пак немогућа, сматрају саговорници Данаса из опозиционих редова, које смо питали очекују ли концентрациону владу и који би политички значај имао тај потез.
Могућност формирања неке врсте концентрационе владе први је још у августу најавио председник СНС Александар Вучић, који обавља и функцију председника државе.
„Постоји и други концепт и једна друга идеја а то је да кажемо за годину и по дана да идемо и на парламентарне изборе и на све друго а да буде нека врста концентрационе владе. Ако мене питате, ја сам тренутно ближи овом првом концепту, али још ћу да мерим“, рекао је тада Вучић.
Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић за наш лист указује да концентрациона влада значи да ће бити ванредних избора 2022.
– Таква влада ће бити формирана јер у Скупштини нема опозиције. Држава која је на европском путу и која себе назива демократијом, очевидно то није. Дакле, трајање владе ће бити кратко, тако да очекујем што скорије посредовање ЕУ у дијалогу власти и опозиције за постизање нормалнијих изборних услова. Због ненормалних изборних услова добили смо и ненормалан резултат. Ненормалност не би смела и не може дуго да опстане – наводи она.
С друге стране Константин Самофалов, генерални секретар СДС, објашњава да се концентрационе владе праве пре великих политичких одлука, као што је промена устава, а ми смо далеко од било каквог консензуса.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 20, 2020
– У оваквим околностима сукобљеног и подељеног друштва је то практично немогуће. Вучићева трговина Косовом има своју цену и долази на наплату, пре свега код бирача „националне провенијенције“. Такође, економске тешкоће изазване некомпетентношћу његових министара и ковид пандемијом прете да изазову социјалну нестабилност… ЕУ је уједно све критичнија према питањима медијских и грађанских слобода у Србији… Све ово Вучића мотивише да производи латиноамеричке сапунице, одлажући формирање Владе и производећи успут нове тензије, како би скренуо пажњу са огромних проблема са којима се држава суочава – каже Самофалов.
А потпредседница ДС Драгана Ракић сматра да ће друга влада Ане Брнабић бити састављена од режимских странака и, евентуално, неких организација и појединаца који већ пружају бочну подршку режиму.
– То није и не може бити концентрациона влада, мада не могу искључити могућност да ће је Вучић и његова пропаганда тако назвати. Вучић је све обесмислио и претворио у супротност оном што би требало да буде, па што не би и појам концентрационе владе. Ми се међутим уопште не бавимо питањем формирања владе већ радимо на обнови и јачању своје странке. Интеграције унутар владајућег режима су само прерасподела удела у власти. Ако, ипак, Александар Вучић формира владу коју назове концентрационом, то ће бити покушај прикривања чињенице да Србија више није демократска земља, нема демократски парламент и после 20 година вишестраначја први пут нема опозиције у најважнијој представничкој институцији. То би био још један маркетиншки трик да режим превазиђе овај политички интерегнум до председничких избора, када би били расписани и парламентарни – наводи Ракић.
Како додаје концентрациона влада се обично формира у ванредним околностима у држави и друштву као што су елементарне непогоде или ратно стање.
– То подразумева заједничко преузимање одговорности свих политичких актера за судбину земље, или бар оних најважнијих и најутицајнијих. Такве концентрационе владе, међутим, сигурно неће бити, јер ником из опозиције не пада на памет да се укључује у другу владу Ане Брнабић, нити опозицију неко зове у ту владу – закључује Ракић.
У ССП и ДСС нису желели да коментаришу могућност концентрационе владе.
После Вучићеве најновије најаве обрачуна са мафијом лидер Двери Бошко обрадовић му је предложио да прво ухапси свог брата Андреја. Ко је још на Обрадовићевом списку предлога сазнајте ОВДЕ.
Извор: Данас
