Пише: Руски пуковник Александар Зилин
Овај рат се припремао најмање две године. Азербејџан су обучавали турски, као и амерички специјалци.
Не гледам на ове војне акције као на битку за Карабах. Карабах је у овом случају споредан.
Ово је Ердоганов рат против Русије за Кавказ. Ово је „Casus belli“ (изговор за рат) и начин на који градимо односе са Турском сада ће нас скупо коштати.
На шта мислим? Погледајте изјаве турског лидера. Оштре су. Прецизне су. У ствари, Ердоган је најавио да је Азербејџан ресурс за постизање његових одређених циљева. Циљеви су глобални.
Желео бих да кажем да је, без обзира колико се овде шале на његов рачун, Ердоган данас један од најефикаснијих политичара и лидера.
Циничан је, проницљив и он и његово веће могу да предвиде ситуације. Ако једноставно проценимо наше односе са Турском под Ердогановом влашћу (кажем то са осећајем извесне срамоте), користио нас је свуда, где год је то било могуће.
Трудили смо се да изградимо нуклеарку, поставили смо цевоводе, отворили смо му тржиште и тако даље. Данас, након огромних трошкова за изградњу тих гасовода и нафтовода, испорука је заустављена.
Свуда трпимо губитке. Штавише, овај рат, који је Азербејџан покренуо под притиском Турске, изузетно је опасан за Русију.
Ми смо мултинационална држава и док сви анализирају да ли је Карабах окупирана, или не-окупирана територија, опасност долази са турске стране.
Отуда Азербејџан, као арена и ресурс, такође постаје наш стратешки непријатељ. Азербејџан није партнер. Немамо ниједног партнера. Имамо или оне који су потрошачи или непријатељи. Тако стоји ситуација у 21. веку.
Рећи данас да је могуће помирити се са Алијевим путем неких политичких консултација је бесмислено. Човек се може помирити само заузимањем чврсте позиције.
На пример, можемо иза затворених врата рећи да на 72 сата затварамо сва азербејџанска предузећа широм Русије, почев од тржишта до свих тих прехрамбених градова, и тако даље и тако даље.
Можемо да решимо ствари са Курдима тако да у Турској буде ударних таласа. Такође имамо и друге ресурсе које морамо применити да бисмо зауставили овај рат.
Ситуација тамо је за нас катастрофална. На шта мислим? Обе стране сада осећају крајњу међусобну мржњу. То је свуда очигледно. Ако је, рецимо, у Јерменији или Азербејџану политика да се усади мржњу према суседу, онда чак и у Русији иста деца из Азербејџана себи дозвољавају да воде флагрантне акције.
Притисак се све више повећава. Неко је ситуацију предвидео на следећи начин. Неки чудни људи са некаквим карактеристичним акцентом намерно упадају у школу. То је провокација. То може учинити било ко – ЦИА, било ко. То могу да ураде момци из Украјине. Дакле, не дај Боже, у школи почињу да кољу децу из Јерменије, или децу из Азербејџана. Рецимо да је случајно утврђено да тамо, у школи, уче деца јерменске или азербејџанске дијаспоре.
Шта Русија треба да уради када се Кавказ подигне, када се подигне азербејџанска, или јерменска дијаспора и све се то претвори у крваву збрку?
Да ли имамо снаге да све то зауставимо касније, када је тај процес у пуној снази? О цему ја прицам? Говорим о том малом рату. Ако Ердоган успе да постигне одређене циљеве и ако (не дај Боже) издамо Јерменију, тада ц́е наша власт на Кавказу постати једно ништа.
Тамо нећемо моћи да контролишемо ситуацију. Бићемо дужни да … Не знам ни како би поступили. Јер се у овом случају ради о активацији успаваних ћелија.
Све што постоји и све што делује против нас. Стога, када се разговара о овом рату, морамо схватити да, по мом мишљењу: прво Украјина, затим Централна Азија, затим Источна Европа, па Белорусија, па искрено говорећи, овај мали рат, сви ти догађаји потичу из једног уједињеног антируског плана.
Мислим да такав план постоји, наша обавештајна служба је извештавала политичку администрацију. Једно од препознатљивих обележја је то што смо извели Кавказ 2020 [војне вежбе Кавказ 2020] са знатно (у последњем тренутку значајно) повећаним потенцијалом.
Те вежбе Кавказ 2020 биле су вид упозорења: момци, не играјте се са ватром. Нису послушали. Ни Ердоган ни било ко други нису чули [упозорење].
Консолидација постоји на овим нивоима: Вашингтон, Анкара и Баку. Технолошка постава на путу ка организовању међуетничког националистичког малог рата у Русији, најжешћег из којег практично нема излаза, како би се у Русији створила експлозија која ће једноставно растурити нашу земљу.
Данас немамо такав потенцијал да противтежимо тим процесима. Не постоји идеолошка, или слика будућности. У овом случају, мислим да ситуацију треба посматрати као критичну, а сваку врсту полуге треба искористити пре свега против Турске. Јер – подвлачим – ако се тамо околности развију у корист плана који се спроводи, тада нећемо изгубити само Кавказ, већ бисмо могли изгубити и своју земљу.
Желео бих да се обратим нашим изузетним Кремљинцима са захтевом. Молимо вас да затражите од својих саветника и стручњака из ваше области да саставе историјски документ о руско-турским односима.
Колико пута је Турска наоружавана против Русије? Ко вам је рекао, господо који сте продали С-400 нашем помирљивом непријатељу Турској, да се те ракете неће користити против наших авиона? Ко вам је то рекао?
Да ли је Ердоган испунио макар једно једино обећање дато Путину? Зар не видимо како нас Турска напада у Сирији? Зар не видимо да нас Турска напада у Либији?
Да ли видимо понашање Турске у другим областима? Молим вас, дајте ми пример: ко данас активно делује против Русије колико то чини Турска?
Чак и САД не делују тако активно против нас као што то ради Ердоган. Још једном желим да кажем да је Ердоган веома јак политичар, колико год га исмевали.
Интернет бруји о "запањујућим" ракетама од којих стрепи Пентагон. Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
