Пише: Владимир Димитријевић
Не морају се више крити
Добро, да се више не кријемо иза прста: прошло је доба показне русофилије за домаћу употребу, па „русофил“ Дачић, звани Бананамен, више није потребан на месту министра спољних послова, одакле је слао јелечиће и пољупчиће Марији Захаровој. Биће, од стране Врховног Кловна, пребачен на место председника Скупштине Србије, е да би потпомогао промену Устава и признање „независне“ државе „Косова Репубљик“, на чему су радили његови духовни преци у служби Броза, издајници попут чувеног Петра Стамболића званог „Пера Коњ“ и сличних. Министар спољних послова биће, вероватно, неки нови Буда Лончар, рецимо – Иван Вејвода. To je tak fini gospon, ne? Али, да се не би пренаглашавао титокроатизам будуће Владе Србије, било би добро замаскирати целу ствар избором неког новог живописног лика, који би, попут Дачића, забављао публику „Фарме“ и „Парова“. То би, рецимо, могао да буде човек који је већ дошао на мајице што се купују преко Нета, омиљени домаћи „телевангелист“, Идеш Под Мач Бато Куч Албанац Србин Хришћански Циониста – главом и брадом Мирољуб Петровић.
Ви мислите – бунца маларија? – питао је некад своје читаоце песник Владимир Мајаковски. Али, не бунца. Читаоче, не бунца маларија: ствар је, штоно реч, више него озбиљна. Мирољуб Петровић је прави човек за Дачића уместо Дачића: то је тај ниво компетенције, озбиљности и посвећености послу.
Шта је видео Дејан Мировић
Сада већ далеке 2007. године, Дејан Мировић је објавио књигу „Косово – Палестина: систем криза“, у којој је показао и доказао да је цео сукоб на Балкану и рат против Срба приликом распада бивше Југославије имао један циљ: одвраћање пажње са Блиског Истока, где је требало да НАТО Империја, на челу са САД, у свему подржи Израел и суштински потопи Арапе и друге мухамеданце. Преко наших леђа, Запад се правио да је велики пријатељ муслимана – не палестинских, него Изетбеговићевих и арбанашких. И исламска инетренационала се дала у акцију: њени вођи су неометано слали џихадисте у Босну и на Космет, зарад играња игре зване „Џихад, џихад, четир` ноге“, сасвим са знањем и под обавештајним покровитељством Запада.
Само глупак је могао веровати да ће тако дугорочно створен систем криза (изграђен у складу са идејама геополитичких магова, попут Хенрија Кисинџера) престати да постоји кад оде Клинтон, дође Буш Млађи, дође Обама, дође Доналд Трамп. Велике силе не мисле као читаоци „Информера“ и гледаоци „Пинка“. Мотри се, тамо где бди Сауроново око, и даље и дубље, а ради се са деценијама, па и столећем, на уму.
Неколико правих цитата из 2007. године
Да се подсетимо Мировићевих речи од пре тринаест лета: “Балканска и блискоисточна криза су повезане. Грађански рат у Босни је послужио за пребацивања терориста Ал Каиде, герилаца Хезболаха и других муџахедина на Балкан. САД су управо из тих разлога и изазвале рат у Босни. Тако су Израел и Саудијска Арабија постали безбеднији, а САД су приграбиле лажни ореол заштитнице ислама и тако донекле исправиле свој негативни статус на Блиском истоку. Заузврат, Саудијска Арабија и Иран су омогућиле да светска цена нафте падне у том периоду на испод 20 долара по барелу. Приватни монополисти у САД су остваривали велике приходе. Уз минимум трошкова је одржаван социјални мир у САД. Прављен је и привид мировног процеса на Блиском Истоку.
Ова фарса у америчкој режији је кулминирала за време кризе на Косову и Метохији. Агресија САД на СРЈ је омогућила да релативно незапажено пропадне задњи рок за формирање палестинске државе – 1999. година. Такође, САД су се поново представиле као заштитник ислама и зато су награђене новим падом цена нафте на скоро 10 долара по барелу.
Године 2002. поново се активира се косовско-метохијски проблем иако је Резолуцијом 1244 решен статус Косова и Метохије. Овај рок се поклапа са новим америчким планом за решавање израелско-палестинског конфликта: «Мапом пута». Тај процес траје до данас и тешко је предвидети како ће се завршити. У сваком случају, могу се наслутити основне контуре. Вашингтон ће на Балкану подржавати независност КиМ а на Блиском истоку ће измишљати нове, лажне, рокове за формирање палестинске државе. Истовремено, радиће се на стварању унитарне Босне и на додворавању арапско – муслиманским земљама на Блиском Истоку. Вашингтону ће процес стварања лажне симетрије олакшати некомпетентна и прозападна власт у Србији. Отежаће му га руски председник Владимир Путин и све већа мржња према Америци на Блиском Истоку(која је кулминирала након агресије на Ирак.)“
Ево још једног цитата из Мировића: “Приватно-олигархијски режим у САД нас никада неће оставити на миру. Вашингтон ће непрестано изазивати кризе на Балкану и деловаће на антисрпским основама зарад прављења лажне симетрије са Блиским истоком и осигурања безбедности Израела и нафтних поља у региону. Да би себи и својим потомцима омогућили нормалан и миран живот, морамо се томе супротставити. Шта треба конкретно да учинимо? Треба пре свега, успоставити контакт са арапско-муслиманским земљама и Ираном. Разумевање и међусобно упознавање може превентивно спречити конфликт између православних и муслиманских држава који САД прижељкују и подстичу.“
Мировић је предлагао да нам у успостављању добрих веза са исламским земљама Блиског Истока помогне Русија.
Нису га послушали.
Књигу Дејана Мировића изгледа није читао нико, осим оних који далековидо мисле. И, можда, његовог саборца из оног доба (давно су се разишли, јер Мировићу није било потребно тридесет сребрњака за џепарац) – Александра Вучића, који је одмах схватио коме и зашто треба да се прода да би дошао на власт у Београду.
После тринаест година
Када је потписан Вашингтонски споразум, све је било јасно: мора се, решио је Врховни Кловн, угодити Трампу и његовом зету, као и истомишљеницима његовог зета. Зато је Вучић направио генијалан дипломатски потез: упркос ставовима огромне већине чланица Уједињених Нација, признао је Јерусалим као главни град Израела, а заузврат је Израел решио да призна независно Косово. Овако вешту игру могао је да смисли само Мирољуб Петровић, човек који је, у својој књизи „Православље за почетнике“, јасно ставио до знања како Срби треба да се понашају да би били не само политички, него и религиозно коректни: “Све до краја историје овог света свим људима ће бити нуђено да уђу у савез са Богом… Треба напоменути да сам чин уласка у савез са Богом има своју обредну компоненту… Обред уласка у савез са Богом састоји се из три корака (за мушкарце), односно два (за жене): 1. Обрезање (ово важи само за мушкарце) 2. Приношење жртве за опроштење греха – на тачно прописаном месту које је Бог одредио. 3. Обредно купање… За мушкарце који живе изван Израела обрезање није обавезно, али се препоручује.”
Тако се испоставило да Вучић није следбеник старинских протестаната из доба Лутера, ма колико читао Макса Вебера. Овај Архикловн српске историје је, по дипломатским потезима, тзв. „хришћански циониста“.
Ко је, дакле, врховни кловн?
Ханс Штелинг, један од аутора познатог сајта „GlobalResearch“, пише о скривеној „агенди“ наших дана и улози тзв. „хришћанског ционизма“ у светској политици. Он каже: “Процењује се да данас има око 40 милиона хришћанских циониста у САД, углавном белаца, фундаменталиста и Јужњака. Они верују да је подршка Израелу библијска ствар, а не политичка, од њих је сачињен највећи произраелски блок у Сједињеним Америчким Државама. Хришћански ционисти вјерују да је Израел Свом изабраном народу, Јеврејима, дао Бог. А евангелизам (протестантски фундаментализам, нап.В.Д. ) се заснива на уверењу да се Бог држи обећања. “Бог је дао земљу Израелу Јеврејима, заувек, и Бог благосиља оне који благосиљају Јевреје и Бог проклиње оне који проклињу Јевреје и ако желимо да нас Бог благослови, и ако желимо да Бог благослови Америку, онда морамо благосиљати Јевреје.” Очигледно да протестантски ционистички покрет није ционистички из човекољубља, него из себичних разлога. Његова подршка Израелу није заснована на некаквим симпатијама за Јевреје, или јеврејске Израелце, него на императиву придржавања слова Библије, за коју сматрају да је сакросантна. Али то није све. Хришћанско-ционистички покрет верује да ће се други долазак Христа десити само ако сви Јевреји буду окупљени у Израелу и буду покрштени. Ово је једно од анахроних уверења фундаменталистичког хришћанства које је одавно обацила већина хришћана у свету, али се задржало код евангелистичке мањине, нарочито у Америци.
Јеврејима је анатема – али прихватају конкретне политичке предности такве фантазије, јер без финансијске подршке фундаменталистичког хришћанског ционистичког покрета у Америци не би било Државе Израел. Евангелистички хришћански ционисти (у тесној сарадњи са јеврејским ционистима) контролишу оба дома Конгреса, самим тим и председника и председничку администрацију. Делују не само преко моћног лобија AIPAC, већ и користећи свој политички утицај у већини држава САД.
То значи да су стекли крајње неоправдан утицај на спољну политику САД, посебно блискоисточну. И неопходни су када треба обезбедити да Конгрес сваких дванаест месеци изгласа нову помоћ Израелу, вредну милијарде и милијарде долара, у авионима, топовима, бомбама и другом наоружању, а све на рачун наивног америчког пореског обвезника. Најновија глупост америчког председника Доналда Трампа – проглашавање међународног (по УН) града Јерусалима за престоницу Израела – је прекорачивање овлашћења (ultra vires) којим се крши међународно право, стога је и правно неважеће. Штавише, мало је вероватно да ће још нека држава (осим Филипина) макар и поразмислити о премештању своје дипломатске мисије из Тел Авива, de facto главног града Израела.“
Погрешио је Штелинг. Поред Филипина, ту је и Србија са Вучићем на челу и у потиљку. Ништа Макс Вебер и немачка философија, класична и новија. Ствар је, да тако кажемо, амерички вулгарна.
Трагом једне вести
А ево шта каже РТС: “Музеј Пријатеља Циона у Јерусалиму наградио је признањем „Пријатељи Циона“ 11 особа, укључујући председника Србије Александра Вучића, преноси агенција Анадолија. Kако агенција наводи, награда „Пријатељи Циона“ додељује се особама које подржавају Израел и Јевреје. Оснивач Музеја пријатеља Циона Мајк Еванс објавио је имена 11 особа на четвртом Самиту хришћанских медија, који је у западном Јеруселиму одржан у организацији израелске администрације, наводи се на сајту музеја. Самиту у музеју присуствовали су израелски председник Рувен Ривлин и премијер Бенјамин Нетанјаху, као и амерички амбасадор у Израелу Дејвид Фридман. Међу овогодишњим добитницима награде су и саудијски принц престолонаследник Мухамед бин Салман, бахреински краљ Хамед бин Иса ел Kалифа, престолонаследник Саудијске Арабије Бин Салман и потпредседник и премијер Уједињених Арапских Емирата и емир Дубаија шеик Мухамед бин Рашид ел Мактум.
На листи добитника су и румунски председник Kлаус Јоханис и омански султан Хејсем бин Тарик бин Тејмур ел Саид. Раније је награда додељена америчком председнику Доналду Трампу и шефу Стејт департмента Мајку Помпеу.“
Ма браво за Вучића! Он је и пријатељ Циона, и Бин Заједа, и носилац Ордена Светог Саве. Али, кад остане сам са собом (што није баш лако, јер му у глави вероватно раде сви они мултипликовани екрани из изборне кампање 2020), Врховни Кловн зна да није ништа друго до „издајник Миладин“.
Шта се не заборавља?
А ми да не заборавимо – наше Косово и Метохија су рођени на Сиону, где је Христос обавио Тајну вечеру са Својим ученицима, и први пут их причестио Својим Телом и Крвљу. Кнежева вечера се зачела на Тајној вечери, и зато, са народним песником, а у име Кнеза, јасно и гласно, свима и свакоме:
“Ко је Србин и српскога рода,
и од српске крви и колена,
а не дошо на бој на Косово,
од руке му ништа не родило:
рујно вино ни шеница бела!
Не имао пољског берићета,
ни у дому од срца порода!
Рђом капо док му је колена!”
Толико о томе.
Како Лазански коментарише рат у Нагорно-Карабаху, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Српски став
