Током своје историје, Египат је сведочио неколико изазова и сукоба који су му ометали пут ка даљем развоју. Земља је морала превазићи све такве потешкоће, о чему сведоче и догађаји од 2011. године, као и да се избори са регионалним и међународним догађајима, користећи своју географску ситуацију, која је највише допринела њеном процесу развоја.
Почевши од 2013. године, представљена је нова визија за превазилажење различитих економских потешкоћа у Египту, путем низа економских реформи без преседана, усредсређених на суочавање са основним узроцима проблема и претњи, уз потпуно јасну перцепцију будућности и њених потенцијала. Програм економских реформи покренут је 2017. године, интегришући социјалну правду и преусмеравајући субвенције у најпотребније категорије друштва које то највише заслужују.
На друштвеном нивоу, влада се од поновног избора председника Сисија 2018. године, усмерила ка улагању у грађане Египта.
Извештаји ММФ-а показали су изузетно побољшање економских услова у Египту од почетка реформног програма, укључујући либерализацију девизног курса, убрзање стопа раста, смањење спољног и финансијског дефицита, повећање монетарних резерви, пад стопе незапослености на 8,3% и у инфлацији за коју се очекује да ће достићи најниже нивое до краја фискалне године 2020-2021, у поређењу са стопама из 2011. године.
Под председником Сисијем, Египат је успешно трансформисао свој образац трошења из потрошачког у продуктивни, погодан за изградњу и даљи развој потребне инфраструктуре, што подразумева путеве и мостове као и обезбеђивање станова за сиромашне и домаћинства са средњим примањима, успостављање нове административне престонице, фабрике за надоградњу, развој сиромашних четврти... Инжењерски корпус оружаних снага укључен је у спровођење националних пројеката, познат по свом искуству, исплативости и способности да поштује рокове, у сарадњи са приватним сектором, посебно запошљавањем младих, на начин који генерише отварање нових радних места и пренос знања и искуства. Самим тим, попут приватних компанија, подвргнути су правилима и прописима који управљају тржишним механизмом.
Пандемија Ковид-19 је несумњиво имала данак у светској економији. Упркос утицају који је ово имало на државне ресурсе, међународне економске институције категоризовале су египатско искуство у том погледу, заједно са ограниченим бројем других земаља, као успешно у постизању позитивне стопе раста у време кризе.
Ови економски развоји могу привући пажњу српских предузећа. Ако им додамо перспективу коју Египат има као врата за улазак у Африку, са сада највећим простором слободне трговине на свету, схватићемо колики има потенцијала за српске компаније, као и могућности за повећање билатералне трговине и инвестиција. Ово ће додатно учврстити већ одличне дипломатске односе између две земље.
Извор: Правда