Преузимањем прелетача из других странака, Вучић врши деструкцију укупног политичког система и обесмишљава изборе и гласање грађана за неку од политика које нуде странке – поручују саговорници Данаса, који коментаришу одлуку дугогодишње функционерке и посланице Демократске странке Гордане Чомић да прихвати понуду Александра Вучића и стане на чело министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог.
Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић каже да је потез Гордане Чомић њена лична одлука, али да хипотеку такве политике носе сви, јер се на тај начин „потврђује“ теза да су сви исти.
– Након осам година владавине овакве власти не могу да поверујем у нечију наивност да својим уласком мисли да може да промени систем изнутра, а не да ће га такав систем прогутати, испрљати и испљунути. Поготово не могу да поверујем у то уколико се на такав потез одлучи неко ко има толико искуства у политици. Уосталом, свако бира свој пут, али јесте помало тужно кад неко са свог пута скрене у тако касној фази – наводи Грбовић.
Арис Мовсесијан, председник Нове странке, констатује да је Гордана Чомић уласком у Владу прешла из опозиције у власт. Он упозорава да је много опасније што је Вучић на тај начин додатно обесмислио изборе и гласање грађана за неку од политика које нуде странке.
– То не би требало никог да чуди јер СНС ни нема политику. Они нуде популизам и поделе на „њих“ и „нас“, па је онда јасно да је Гордана Чомић, пристајући на министарско место, одабрала ту страну која дели грађане Србије – наглашава Мовсесијан.
Потпредседница Народне странке Санда Рашковић Ивић поручује да је згранута, нарочито јер Гордану Чомић познаје скоро 20 година. Она подсећа да је Чомић била истакнута опозиционарка.
– Улазити у Владу Александра Вучића, човека који је аутократа, да не кажем диктатор, представља издају свих принципа за које се Гордана Чомић својевремено залагала – оцењује Рашковић Ивић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 27, 2020
Константин Самофалов, генерални секретар Социјалдемократске странке, указује на чињеницу да искуства са прелетачима нарушавају поверење грађана у политичке странке и демократске процесе. Он додаје да не разуме акт Гордане Чомић којим, према његовом мишљењу, у последњој фази политичке каријере баца сенку на сав свој пређашњи рад.
– Јасно је и да Вучић, преузимањем прелетача из других странака, врши деструкцију укупног политичког система и демократског духа у Србији. Међутим, уместо што свој активизам све више сводимо на пуко коментарисање збивања око нас, потребно је да као опозиција сагледамо разлоге наше фрагментираности и немоћи. У том смислу далеко је важније наше окупљање и нови заједнички програм деловања од тога шта је урадила Гордана Чомић – сматра Самофалов.
Председник Грађанског демократског форума Зоран Вулетић ангажман Гордане Чомић карактерише као изузетно лошу поруку грађански опредељеним бирачима. Он подсећа да је Чомић 2018. године била кандидаткиња за председницу ДС-а, те да самим тим има већу одговорност према политици уопште, а посебно према политици ДС-а која је изнедрила јединог премијера реформатора Зорана Ђинђића.
– Он је жртвовао сопствени живот не желећи да прави политичке компромисе. Нажалост, Гордана Чомић се определила да уђе у бесциљну владу састављену по принципу шведског стола. Чомић је срамотно, зарад личних ситних интереса, дезавуисала све бираче који су за њу гласали и сврстала се у ред оних који обесмишљавају политику и грађане гурају у апатију – сматра Вулетић.
Предраг Воштинић из краљевачког Локалног фронта каже да у њему, нажалост, није остало нимало капацитета за разочаравање, посебно не за оне спољне манифестације тога, попут згражавања или чуђења.
– Проблем је што је то сад искуство већине, па је због превише тога овде постало немогуће људе очарати. Сваки се политички ангажман прихвата са подозрењем и претпоставком кривице. Искуснији од мене схватили су поруку оног њеног средњег прста још током кампање. Често се такве промене коментаришу као оне у професионалном спорту, из клуба у клуб, налазећи разумевања за оне „који од тога живе“. Овде се, међутим, не ради о бојама дреса, већ о суштинским, можда чак животним вредностима и опасно је тако их банализовати – наводи Воштинић.
Он додаје да му је битно да сам припада екипи којој је важније да се не обрука, па и по цену малобројности или икакве политичке релевантности у будућности, те да о другима више и не размишља.
– Важније је у каквом си друштву него да ли си у већини – закључује Воштинић.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) October 27, 2020
Извор: Данас
