Како је он до сада утицао на промене у свету?
Трамп стално понавља да су САД “највећа земља у свету”, али према недавној анкети Истраживачког центра “Пју” спроведеној у 13 земаља, он није урадио много тога да побољша свој имиџ на међународној сцени, пише Би Би Си.
У многим европских земљама проценат становника који имају позитиван став према Америци најнижи је за скоро 20 година. У Британији је 41 одсто имало позитивне погледе, док су у Француској 31 одсто, најнижи од 2003, а у Немачкој свега 26%.
Велику улогу у томе одиграо је амерички приступ пандемији корона вируса – свега 15 одсто анкетираних у јулу и августу сматрало је да су САД добро одговориле на здравствену кризу.
Климатске промене– корак назад
Тешко је закључити шта Трамп мисли о климатским променама, јер их некад назива “скупом преваром”, а некад “озбиљном темом која ми је веома важна”.
Оно што је јасно је да је за првих шест месеци у канцеларији објавио да се САД повлаче из Париског климатског споразума, који обавезује скоро 200 земаља да држе пораст глобалне температуре испод два степена Целзијусових. Трамп се повукао из споразума тврдећи да ће он “затворити америчке произвођаче прекомерним регулаторним рестрикцијама”.
САД су, подсећа Би Би Си, други највећи емитер штетних гасова након Кине и истраживачи су упозорили да ће можда бити немогуће држати глобално загревање под контролом уколико Трамп буде поново изабран за председника. Он је до сада уклонио низ регулација око загађења како би смањио трошкове производње угљена, нафте и гаса.
Ипак, неколико америчких рудника се затворило, због јефтинијег природног гаса и државних напора да подрже обновљиве изворе енергије. Владини подаци показују да су обновљиви извори у САД генерисали више енергије од угљена у 2019, први пут након више од 130 година.
Званични датум изласка САД из Париског споразума је 4. новембар, дан након избора, а Трампов ривал Џозеф Бајден је обећао повратак у пакт уколико победи.
Страхови да ће америчко повлачење из споразума изазвати домино ефекат на међународном плану нису се остварили, иако неки посматрачи сматрају да је олакшало пут Бразилу и Саудијској Арабији да блокирају напредак на пољу смањења емисије штетних гасова.
Затворене границе за неке
Трамп је свега недељу дана након инаугурације затворио америчке границе за путнике из седам већински муслиманских земаља. Тренутно је 13 држава под строгим путничких рестрикцијама.
Број странаца који живе у САД био је за три одсто већи прошле године него 2016, кад је председник био Барак Обама. Али, променила се њихова слика. Проценат америчких становника рођен у Мексику постепено је опао под Трампом, док се повећао број оних који су дошли из других земаља Латинске Америке и Кариба.
Дошло је и до ограничења броја виза којима се омогућава трајно боравиште у САД, посебно за рођаке оних који већ живе у земљи.
Ту је и чувени Трампов “велики, лепи зид” који је обећао да ће подићи на граници с Мекиском. Америчка царинска служба је средином октобра рекла да је до сада изграђено 600 километара зида, којим су скоро у потпуности замењене већ постојећа баријере.
Ипак, број имиганата притворених на америчко-мексичкој граници био је 2019. на највишем нивоу за 12 година, а више од половине су чиниле породице из Гватемале, Хондураса и Ел Салвадора које су сиромаштво и насиље у родним земљама натерале да потраже нов живот на другом месту.
САД су у фискалној 2016. години примиле скоро 85.000 избеглица, а број је следеће године опао на 54.000. Следеће године максималан број биће 15.000 људи, најмањи откако је осамдесетих лансиран избеглички програм.
"Лажне вести"
- Мислим да је један од највећих израза које сам смислио “лажна” (вест) – рекао је Трамп у интервјуу 2017.
Иако он није, како каже, измислио термин “лажне вести”, праведно је рећи да га је популаризовао, указује Би Би Си.
Према подацима Factba.se, он је ту фразу употребио 2.000 пута од првог “твита” у децембру 2016. Ако данас на “Гуглу” претражите “лажне вести”, добићете преко милијарду резултата из читавог света.
Трамп је често користио тај термин да напада медије са којима се не слаже, а “примио” се и код лидера на Тајланду, Филипинима, Саудијској Арабији, Бахреину и другде, а неки су користили наводно ширење “лажних вести” да оправдају репресију и гоњење опозиције и новинара.
"Бесконачни" ратови и блискоисточни споразум
Трамп је у фебруару 2019, у говору о стању нације, обећао да ће повући америчке трупе из Сирије, наводећи да “велике нације не бију бесконачне ратове”. Али, одлучио је да задржи 500 војника у Сирији да заштите нафтна налазишта, а ту је и наслеђено америчко присуство у Авганистану, донекле Ираку и Сирији.
Америчке снаге су и даље тамо где су биле кад је Трамп ушао у канцеларију, указује Би Би Си.
Трамп је такође 2018. преместио америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалем, који је признао за израелску престоницу.
Прошлог месеца је поздравио прикључење Бахреина историјском мировном споразуму између Уједињених Арапских Емирата и Израела којим су нормализовани односи, а којем је Трамп посредовао месец дана раније, у августу.
То је можда најзначајније дипломатско постигнуће Трампове администрације. Две заливске државе су тек трећа и четврта арапска нација на Блиском истоку које су препознале Израел од проглашења независности 1948.
Уметост склапања (трговинских) уговора
Првог дана у канцеларији Трамп је изашао из Обаминог Транспацифичког партнерства, називајући га “ужасним”, што је највише користило Кини која је на споразум гледала као покушај да се умањи утицај САД у азијско-пацифичком региону.
Трамп је такође желео да замени “можда најгори икад трговински” Северноамерички споразум о слободној трговини (НАФТА) са новим, што се догодило у септембру 2018, кад је потписан Споразум између САД, Мексика и Канаде (УСМЦА), који је ступио на снагу прошлог јула. Много тога је остало исто, али су пооштрене одредбе о раду и правила о набавци делова за аутомобиле.
Трамп је, у ствари, фокусиран на америчку добит из светске трговине, а последица тога је трговински рат са Кином, током којег су две највеће светске економије наметнуле једна другој тарифе вредне стотине милијарди долара. То је донело главобоље америчким узгајивачима соје и технолошкој и аутомобилској индустрији.
И Кина је погођена, јер је њихов бизнис преселио производњу у земље попут Вијетнама и Камбоџе ради смањења трошкова. Прошле године је амерички трговински дефицит с Кином унешто смањен у односу на ниво из 2016. Ипак, упркос пандемији корона вируса, Америка и даље више увози него што извози.
Сукоби са Кином
Трамп се у децембру 2016, тек што је изабран, директно обратио председнику Тајвана, напустивши тиме преседан успостављен 1979. којим су званични односи прекинути. Тај потез је разбеснео Кину, која Тајван сматра својом провинцијом, а не независном државом.
А то је био само почетак сукоба два геополитичка ривала, чији су односи потонули на најнижи ниво годинама уназад.
САД су додатно изазвале Кину проглашавајући њене територијалне претензије у Јужнокинеском мору незаконитима, гомилањем тарифа на робу, забраном популарних апликација “ТикТок” и “ВиЧет” те стављањем “Хуавеја”, за којег тврди да је претња националној безбедности, на црну листу.
Али, расту тензија допринела је и Кина, која је донела контроверзни Закон о националној безбедности за Хонг Конг и масовно притвара мањину Ујгура у земљи.
Трамп је такође именовао нови корона вирус “кинеским”, али изборна промена у Белој кући можда неће донети промене у односу спрам азијске силе, јер је и Бајден назвао кинеског председника Сија Ђинпинга “силеџијом”, додајући да он “нема ниједну демократску кост у свом телу”.
Замало рат са Ираном
“Иран ћемо држати потпуно одговорним за губитак живота или штету на било којим нашим објектима. Платиће веома велику цену. Ово није упозорење, ово је претња. Срећна Нова година”, написао је Трамп на “Твитеру” на новогодишње вече 2019.
Неколико дана касније САД су током ваздушног напада убиле Касема Сулејманија, најмоћнијег генерала Ирана који је предводио војне операције на Блиском истоку. Иран се осветио нападом на две америчке базе у Ираку, кад је повређено преко 100 америчких војника, а аналитичари проценили да су две земље на ивици рата.
До рата ипак није дошло, али су страдали цивили – неколико сати након иранских ракетних напада, војска те земље је случајно оборила украјински путнички авион. Погинуло је свих 176 људи у летелици.
Трамп је у мају 2018. напустио Ирански нуклеарни споразум склопљен три године раније, према којем је Иран био обавезан да смањи нуклеарни програм у замену за укидање санкција. Након повлачења из споразума наметнуо је Ирану “најоштрије санкције икад”, с намером да приволи лидере земље на уговор који би САД више одговарао. Иран је одбио да попусти. Санкције су отерале иранску економију у тешку рецесију.
Турске снаге убиле двојицу екстремиста, милитант се дигао у ваздух. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
