Ђукић обашњава да Србија није земља која има више руског оружја и то је, каже, познато и додаје да се одржавање наоружања и опреме, као и њхово сервисирање регулише уговорима.

"Зна се како се то ради. На крају крајева, војна опрема није као нека цивилна опрема да мора сваки дан да се сервисира. То је нешто што се прави да може да издржи велика искушења, ратне опрерације.", рекао је Ђукић за Танјуг.

Он додаје да ће, према ономе што је видео у нацрту споразума, који је објавила руска влада, особље несумњиво имати дипломатски статус.

Оцењује да то представништво неће бити у саставу амбасаде, већ посебна дипломатска мисија, јер, како каже, у амбасади постоји војно изасланство, а у оквиру војног изасланства постоји, рецимо, одељење за војно-техничку сарадњу која се бави управо тиме о чему се говори у споразуму о оснивању канцеларије.

Оно што је такође интересантно, према његовим речима, јесте то што то није реципрочни споразум, односно руско Министарство одбране ће имати канцеларију у српском Министарству одбране, али наше министарство неће имати своје представништво у Русији.

"То је прилично неуобичајена ситуација да не постоји реципрочност на дипломатској основи. Према томе, могуће је да се на овај начин компензира чињеница да (руско-српском химанитарном) центру у Нишу није дат дипломатски статус, па се можда кроз то покушава надокнадити та чињеница", сматра он.

Каже да до сада није наилазио на такве случајеве да постоји канцеларија Министарства одбране водеће земље једног савеза, на пример војног, код неке друге чланице савеза.

"Врло добро знам да таква канцеларија не постоји у белоруском министарству одбране. Колико сам гледао, нисам видео да постоје канцеларије Пентагона у чланицама НАТО, тако да је то нешто ново и није уобичајено у односима између министарстава", закључио је Ђукић.

Министарство одбране Србије недавно је саопштило да је покренута процедура која претходи закључивању уговора између Русије и Србије о оснивању представништва Министарства одбране Русије у Србији.

Како су навели, циљ оснивања представништва је пружање подршке у брже решавање питања везаних за војнотехницку помоћ као и војну и војнотехничку сарадњу у складу са споразумом две земље о војнотехничкој сарадњи, који је потписан на основу договора председника Александра Вучића и Владимира Путина.

Радуловић: Москва настоји да врати утицај у Србији

Војни коментатор Владе Радуловић оцењује да је отварање канцеларије Министарства одбране Русије у Србији израз настојања Русије да врати свој утицај на овом простору.

"То је политичка, али и дипломатска порука која треба да покаже Сједињеним Државама, НАТО, али и ЕУ да је Русија и те како присутна овде и да ће у наредном периоду бити један од значајних фактора који ће утицати на одређене одлуке које се буду тицале пре свега Србије", оцењује Радуловић.

Ако се погледају догађаји који се везују за Руску Федерацију у претходном периоду, имајући у виду и 'шпијунску аферу', али и друге догађаје који су помало кулминирали потписивањем Вашингтонског споразума, приметна је чињеница, сматра Радуловић, да Русија перципира да полако губи позиције у Србији.

Према његовом мишљењу, на Балкану их је она дефакто изгубила, па сада покушава да врати свој, не само политички већ и дипломатски утицај у Србији.

За њега је, у том контексту, "помало чудно" да је вест о отварању канцеларије руског Министарства стигла са руске стране, јер је, како каже, тиме на неки начин индиректно прекршена дипломатска пракса да такву врсту информације обе стране објаве у исто време.

Он је рекао да за сада знамо да ће канцеларија руског министарства одбране бити формирана у Србији, али не знамо неке детаље који су кључни да бисмо "одгонетнули" читаву причу.

"Не знамо где ће бити смештено то представништво, да ли у оквиру саме амбасаде или на некој другој локацији, а, такође, не знамо ни какав ће бити статус самог представништва као ни самих запослених", навео је Радуловић за Танјуг.

Као важно питање, он истиче и питање финансирања и одржавања целокупне канцеларије.

"Оно што између редова можемо закључити, пре свега из изјава које долазе из Руске Федерације, јесте да ће статус бити дипломатски, односно да ће канцеларију финансирати званична Москва", напомиње он.

Како каже, пратећи аналогију догађаја да је војни изасланик Русије у Србији у рангу генерала, нема дилеме да ће сасвим сигурно и представник, односно руководилац канцеларије у Београду, бити вероватно истог ранга тј. у истом чину.

Какав договор је Путин понудио НАТО пакту. сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг