Прошло је 14 година од референдума који је раздвојио народ, а Срби постали главни политички непријатељ одлазећег режима Мила Ђукановића. Сада се напокон стичу услови за поштено пребројавање после кога нико неће сумњати у званичне резултате који су у Црној Гори уз оптужбе за манипулације били оспоравани као и избори и сам референдум. Такође, нова власт има задатак да обезбеди да се више нико национално не опредељује под притиском сиромаштва, стрепњом и претњом да ће остати без посла и да се неће запослити, или остати без неког права.
Историја и идентитет српства у Црној Гори стар је од досељавања у седмом веку. Уз све своје специфичности, како је то Свети Петар Цетињски у писму кнезу Милошу дефинисао „једновјерна и једнокрвна браћа“, није био споран донедавно. Тек је распад Југославије у пуном замаху покренуо ово питање, па је 1991. године Срба у Црној Гори било 9,34 одсто, 2003. године 32 одсто, а у попису из 2011. наведено је да Срби чине 28,73 посто становника у Црној Гори.
Борба за душе
При том је несразмерно мало било Срба у државној служби, почев од јавних предузећа, па до здравства и војске, што је рађало такозване милогорце који су користили ситуацију да заузму та места уз обавезну нетрпељивост према српству којом се изражавала оданост режиму.
Од референдума су многи црногорски политичари с обе стране наводили да је Мило Ђукановић отац обе нације, једни с радошћу, други са забринутошћу, а сви са стрепњом. Срби су се бојали да ће под притиском нестати, а клика окупљена око Мила Ђукановића да неће успети да асимилује и умири бунтовни народ који је означен окосница опозиције.
Претходно је већ све било учињено да се потпуно промени идентитет Црне Горе. Замењени су државни симболи, практично је укинут српски језик и осмишљен црногорски, при чему су најурени с посла многи професори који су чували достојанство и супротставили се.
Кључни значај
Закон којим је била предвиђена отимачина светиња ЦПЦ требало је да буде одлучујући ударац главној националној институцији Срба у Црној Гори која окупља и православне с црногорским идентитетом. У СПЦ су тога од почетка били свесни, па је одавно један виђенији свештеник рекао: „Мени у цркву долазе и једни и други и ја не знам ко ће од Срба за пет година бити Црногорац, а ко од Црногораца Србин, али морам да служим свима.“
Посланик ДФ Славен Радуновић прошле године оценио је да је циљ Мила Ђукановића да Србе спусти испод 20 одсто, како би могао да каже да то доминантно држава Црногораца. У то време и председник Србије Александар Вучић рекао је да је за њега од кључног значаја попис становништва 2021. године.
– Било би катастрофа да се на том попису покаже да Срби у Црној Гори нестају – рекао је тада Вучић и најавио је и активности са циљем охрабрења да се српски народ у Црној Горе изјасни онако како су то чинили његови преци.
Нисмо будале
Публициста Јован Маркуш, некада градоначелник Цетиња, каже да су преци људи у Црној Гори добро знали ко су.
– Да им је неко рекао да нису Срби по народности, сматрали би га будалом. Нема разлога да будемо различити од предака. Намеравали су да православне Србе претопе у Црногорце, да би ови постали натполовична већина, а посебно када им то не успева код Албанаца, муслимана, Бошњака и Хрвата – сматра Маркуш и подсећа да је за последњи попис од 2011. године од почетка мирисало да се власт спрема да наштелује резултате.
Право дато рођењем
Др Љиљана Вујадиновић, професор Универзитета у Подгорици, каже да се на антисрпској матрици вештачки градио такозвани црногорски идентитет, од језика до цркве.
– Надам се да ће у новим околностима национално изјашњавање бити слободно, без притисака и страха. Припадност нацији је објективна категорија, она нам је дата рођењем – поручује професорка Вујадиновић.
Ми знамо ко смо
Преломи 20. века у Црној Гори су по питању идентитета правили огромне промене. Тако се 1909. године чак 95 одсто становника изјаснило као Срби, док их је информбировске 1948. било тек 1,78 одсто.
Да би се све то превазишло, група младих ентузијаста покренула је пројекат Ми знамо ко смо с циљем промоције српског идентитета и очувања народног имена на попису 2021. у Црној Гори. Очекује се да се на крилима народних литија и победе над три деценије недодирљивим режимом укључе и други чиниоци.
Стефан Синановић, један од иницијатора акције, каже да је реч о покушају да се народ извуче с маргине, скине жиг са српског имена и промовише оно најбоље: култура, здрава мисао, друштвена и грађанску одговорност, солидарност и брига за људе који не заслужују да им се одлазећа политика понавља.
– Једна од кључних ставки мора бити очување српског језика којим се и по режимским истраживањима служи највећи проценат становника Црне Горе. Срби у Црној Гори већ имају своје реномиране институције које ће убрзо кренути сличним путем. Ми само желимо да поново оживимо онај дух који су безуспешно покушавали да ампутирају протеклих деценија – каже Синановић.
Нисмо на продају
Миливоје – Брџа Брковић је неформални лидер Подгоричке господе, за који каже да је организација која не зна ни колико чланова броји, али анимира младе људе попут хуманитарних акција за Косово, давалаштва крви и спортских активности.
– Ми живимо српску причу у Црној Гори и мислим да је потребно следеће године на попису да дамо допринос томе. Људи су се ослободили страха и верујем да треба да се изјашњавамо онако како су то чинили и наши преци – рекао је Брковић који се са друговима прославио тако што је Подгорицу за време литија префарбао у тробојку, а још више по спокоју пред полицијом, док је његово тамновање у спушком казамату опевао чувени епски песник из Црне Горе Славко Перошевић.
Подгорички господин Брџо каже да су их родитељи који су били опоненти Ђукановићу три деценије подизали да не буду неко ко ће да се прода за новац и привилегије и тако изгубе оно што су били њихови преци.
Зашто Војска Србије никада није развила Мораву, Бумбара, Сору и Химеру, сазнајте ОВДЕ!
Извор: vesti-online. com
