Амерички устав не предвиђа одлагање избора - датум бирања председника САД је законска категорија, првог уторка у новембру. Чак и за време грађанског рата 1864. године, избори су одржани по плану и председник Абрахам Линколн освојио је други мандат. Хипотетички, да би се председнички избори ове године одложили, неопходно је да оба дома Конгреса, и Представнички дом, у коме већину има опозициона Демократска партија, и Сенат где су Трампови републиканци у већини, пристану на одлагање. Аналитичари кажу да је тако нешто готово немогуће, јер су председнички избори у САД традиционални ритуал који се ни по коју цену не сме прекршити.
Међутим, и Републиканска и Демократска партија имају интерна правила за то како заменити председничког кандидата ако то буде потребно. У случају републиканаца, неопходно је да 168 чланова Националног одбора (нешто као главни одбор српских странака) гласа за избор Трамповог заменика, али би, у случају неслагања око евентуалног „заменског“ кандидата, морала да се сазове национална страначка конвенција са више од 2.500 делегата што је, због кратког временског рока, неизводљиво. Код демократа, новог кандидата бирало би 450 чланова Националног одбора странке. Проблем је у томе што, све и да се изабере Трампова замена, име те личности не би могло да буде на гласачком листићу јер су листићи већ одштампани, а више од три милиона Американаца већ је гласало дописним путем.
У међувремену, председник Трамп се огласио на Твитеру и написао да се полако опоравља.
- Сада се осећам много боље. Вратићу се ускоро, нисам хтео да останем у Белој кући, да се кријем и чекам да видим шта ће се догодити, јер лидери морају да се храбро суоче са проблемима. Прва дама је такође добро, малкице је млађа од мене и подноси ово онако како је и очекивано за њене године - поручио је у свом стилу Трамп.
И док се он бори са вирусом, његова Републиканска странка је покренула „операцију МАГА“ („Make America Great Again“ Учинимо Америку поново великом), која подразумева присуство потпредседника Мајка Пенса и чланова Трампове породице на предизборним скуповима.
- Потпредседник, породица председника Трампа, наши коалициони партнери и наше присталице ће на терену показати какав ентузијазам стоји иза наше председничке кампање - рекао је за ТВ „Фокс“ шеф Трамповог изборног штаба Бил Степијен.
Председника САД не бирају грађани него електори
Премда су избори општи, за избор америчког председника потребна је апсолутна већина од 538 чланова „електорског колеџа“: то систем који су у 18. веку успоставили оснивачи САД, јер нису имали поверење у бирачко тело, па су у устав ставили да свака држава бира своје представнике, електоре, који гласају за кандидата који је добио већину гласова у тој држави. Број електора у свакој држави једнак је броју њених представника у Конгресу. Да би победио, председнички кандидат мора да има већину од 270 електорских гласова, што значи да председника САД не бирају грађани који су изашли на изборе него електори. Питање је зашто су оснивачи САД смислили ту компликовану и многима нејасну процедуру, која је, иначе, у великом нескладу са темељним правилима демократије у коју се Америка куне. Одговор даје Џорџ Едвардс, професор политичких наука на Универзитету Тексас:
- Једноставно, они нису веровали људима да ће изаћи на изборе. Није тада било необично да политичари немају поверења у „неконтролисану гомилу“, како су неки називали амерички народ - каже Едвардс.
Тако је могуће да, као и 2016. године, када је освојио први мандат у борби против Хилари Клинтон, Трамп поново освоји довољан број електорских гласова, а да са друге стране добије мањи број директних гласова становника САД. Иначе, устав не обавезује електоре да гласају за овог или оног кандидата, али Врховни суд донео је одлуку почетком године да државе имају могућност да казне „непослушне електоре“ уколико не буду гласали по вољи већине бирача.
Теорија завере или добро смишљен план?
На друштвеним мрежама се, чим је Трамп објавио да је заражен короном, појавио „паклени план“, по коме је, наводно, Трамп објавио да је заражен јер је био свестан да заостаје за Џоом Бајденом, те је рачунао да ће тако да добије наклоност неопредељеног дела гласача у САД, који би могли да му донесу сигурну победу. Да ли је ово само теорија завере или добро смишљен план Трампа и његовог тима, показаће дани пред нама.
Како је Асад оплео по западу прочитајте ОВДЕ.
Извор: Ало
