Упорно коришћење касетне муниције у густо насељеним насељима представља грубо кршење међународног хуманитарног права и обавезе Азербејџана да поштује људска права у складу са међународним законима, укључујући и поштовање права на живот и здравље, забрану окрутног, нехуманог и понижавајућег третмана, као и права на имовину иако Азербејџан није потписник Конвенције о касетној муницији из 2008 - рекао је Бегларјан.
У сваком случају, забрањено је коришћење касетне муниције уколико су последице такве да се не могу ограничити на начин како то предвиђа међународно хуманитарно право, тј. онда када је не могуће гарантовати разликовање војних циљева, рекао је он.
Престаните да причате. Почните да делујете - поручио је Бегларјан у видео-поруци.
Представник јерменског Министарства одбране Арцрун Ховханисјан изјавио је у суботу да оружане снаге Азербејџана користе вишецевни ракетни бацач ЛАР-160 да би касетном муницијом гађале цивилна насеља, што хуманитарно право забрањује.
У међувремену су на интернету објављени снимци за које се тврди да показују управо касетну муницију усред Степанакерта, главног града Нагорно-Карабаха.
Касетна муниција је врста експлозивне муниције која се баца из ваздуха или лансира са копна, избацујући мање бомбе. Будући да касетне бомбе избацују мноштво мањих бомби на широком подручју, представљају опасност за цивиле током напада, али и касније.
Касетна муниција је забрањена у државама које су у мају 2008. у Даблину усвојиле Конвенцију о касетним бомбама. Конвенцију је потписало више од 100 држава.
Претходно су касетне бомбе нађене и након рата у Нагорно-Карабаху (1988-1994).
Процењује се да је тада 180 касетних бомби бачено на Степанакерт.
Касетне односно кластер бомбе су коришћене у многим сукобима, као и у НАТО бомбардовању Југославије, а и даље их многе земље имају у својим арсеналима.
До сада евидентирани број жртава касетних бомби у Србији (погинулих и тешко повређених) је 191 особа.
Шта се дешава у Нагорно-Карабаху?
Регион Нагорно-Карабах је део територије Азербејџана, али који насељавају претежно етнички Јермени. У том региону је 1988. године избио рат који је трајао све до проглашења примирја 1994. године у којем су на обе стране настрадале хиљаде људи и стотине хиљада постале избеглице.
Под називом Република Арцах, регион је 1991. године прогласио независност, међутим ниједна држава је није признала. И након примирја сукоби се повремено јављају.
Сада су у току највећи сукоби јерменских и азербејџанских снага од 2016. године и завладала је забринутост за стабилност јужног Кавказа, коридора кроз који пролазе цевоводи за извоз нафте и гаса на светска тржишта.
У сукобима који су почели у недељу 27. септембра погинуло је на десетине војника и цивила, али ће тачан број можда тек касније бити утврђен. Обе стране криве ривала за почетак новог ватреног обрачуна.
О најновијим подацима о Нагорно Карабаху прочитајте ОВДЕ!
Извор: Блиц
