Пише: Андреј Медведев
После распада СССР, амерички неоконзервативци били су сасвим искрено уверени да ће 21. век бити век америчке доминације.
САД је биле постале светски полицајац који је нешто контролисао.
Међутим, сада, када су Сједињене Државе постале Black Lives Matter са клечећом полицијом и дементним дедом као председничким кандидатом и његовим ривалом - експресивним дедом са очигледним проблемима у глави - многима је јасно да Америка више не контролише ни једну проклету ствар.
Али, нисмо савременици само процеса пропадања старих империја, већ и стварања које ничу на старим амбицијама, територијалним захтевима и корпоративној моћи.
Најочигледнији примери су Турска и Кина.
Неоосманско царство, Велики Туран – можете тај пројекат звати како вам је воља – јер је суштина иста: турански народи обједињени око Турске.
Кина гура свој модел: комбинацију економије, инвестиција и безбедности. Са уверавањима да јој није потребна ничија подређеност, да себе доживљава само као старијег партнера. Тако је Кина ушла у Африку. Тако ради у Србији, истискујући остатке руског утицаја. Тако Кина ради и у Пакистану, Авганистану и Централној Азији.
Француска, наравно, себе види као посебног играча у Европи, Африци и источном Медитерану. Французи се боре у Сирији, ЦАР и Малију. Њихова војска је уверена да штити Европу од тероризма.
А Либију су заљуљали Французи који нуде протекторат над Либаном и граде посебне односе са Техераном. Французи очигледно граде своју прокси-империју. Не обазиру се ни на своје чланство у НАТО, ни на Турску. Свако има своје интересе.
Британска прокси-империја већ постоји. Преко глобалних банкарских мрежа попут HSBC, преко универзитета, традиције (ко је формално шеф Канаде или Аустралије?). Преко давања прилика да се сакрије новац у Лондону.
Немачки модел је економска контрола Европе, са пљачкањем њене периферије (Грчке, Украјине...).
Пољаци, наравно, граде своју нову Речпосполиту. Пољско присуство у Белорусији и Украјини није из љубави према демократији, па чак ни из неке посебне русофобије. То је поновно рађање Пољске од мора до мора – од Балтика до Црног мора.
Иран гради свој шиитски појас - преко Ирака и Сирије до Либана. У Авганистану се судара са Кином, као и у Таџикистану. Истовремено кроз Јемен удара у темеље Саудијцима. И, иде му добро. Због тога су Израел и заливске монархије изненада одлучили да постану пријатељи. Јасно је против кога.
Све у свему, у наредним годинама гледаћемо сукобе нових империја. Улога УН у модерној историји биће минимална.
Како Русија види своју улогу у оваквом новом свету? Како намерава да заштити интересе? Који модел је спремна да реализује и са киме?
Ако је модел Руска империја 2,0, онда ће то тражити другачију спољну, а и унутрашњу политику.
Неопходно је што пре се одлучити. Времена је мало.
Доктор Кон упозорава грађане на трећи талас. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: fakti.org
