Још од фебруара планирам екранизацију аутобиографске траги-пародије „Толерантни десничар“. Аљошу сам од старта видео у тој улози. Знам човека са доста тренинга... помало и из кахфане. Кад га видиш челавог #дутрнеш. Кад га чујеш одлучног... исто. На његовог четрдесет кила тешког пита Симбу не бих трошио више од ове реченице. А обојица озбиљна браћа, на леба да их мажеш. Кад смо пре месец и кусур на Кошутњаку покидали фотосешн са зеленим чаршавом и чарапом на старом даљинском у улози микрофона, дизајн за мајице није имао опцију сем да буде вансеријски. Поруџбине су пљуштале и пре продукције. Снимање видеа се само наметнуло: протагониста у мајици са пет клонова самога себе звучи тако #абрамовићмарина... Кључни делић слагалице биле су моје добре комшије: млади, вредни и скормни људи, са искуством главних улога на дугометражном филму. Скоро су набацили и нову макину, савршену за концепт. Да и ја мало #изгрмим ко прави репер, под старе дане.
Прошле среде смо се коначно пословно састали на радном месту брадате касирке (моје маленкости), у разровареној Улици Цара Душана, на Дорчолу. Озбиљно смо договарали услове глумачког ангажмана и употребе возила, када су нас прекинули шљакери са рушилишта. Не знам да ли ћу икада активирати свој људски капацитет да смирено одреагујем на непотребно неваспитано курчење и непријатност. Да ли чињеница да моје младе комшије нису набилдовани, тетовирани ћелавци даје за право да им се возило, без најнормалнијег питања, гура с пута багеру у свеже ископан јендек? Озбиљан инцидент је избегнут само захваљујући њиховој обазривости и смирености. А ми смо се све договорили, као што људима и доликује. Померили смо план са недеље на суботу јер су били најављени пљускови. Комшије су, као прави мотивисани професионалци, и то знале.
Не знам да ли је гужва од среде била узрок, тек: дан пред снимање су ми јавили да је машина зарибала. Перини добронамерни савети нису помогли, једноставно није експерт за ту класу. У тако кратком року нисам имао решење. Сценарио је препакован у ходу, у складу са философијом минималног смарања око снимања. И онако је војник Лаза дозвао Владину ( @le_ti_lik ) новосадску дрон ескадирулу, забаве у најави није недостајало. Какве су ти мисли, такве су ти песме. Какве су ти песме, такви су ти спотови. И би тако... В.И.П. (Весели Искрени Поучни) резултат нашег заједничког труда и залагања ћете ускоро видети и чути на др Шкабо јутјуб каналу.
Поред озбиљног рада и разигране креативности у фантастичној атмосфери, са снимања ће остати и једно трауматично сећање. Подстакнути Симбином лепотом и питомим карактером, комшије су ме подсетиле на своју женку пита и показале јутјуб видео акције њеног „ослобађања“. На њему је десетак набилдованих, тетовираних парабезбедносних ћелаваца (кажу да их је још толико било иза камере) који јуначки, уз псовке и увреде прикривене умонтираном драматичном музиком, постројавају три тинејџера и, под оптужбом да је „муче и спремају за борбе“, одводе њихову пријатељицу. Снимак кучке која покушава да се отме с ланца на којем је одводе се претапа у слику украшену натписом „спасена“. Болна асоцијација на „државу“, коју воде још опакији млохави шефови опаке напуцане екипе, је нешто што походи дневне и ноћне море нормалног човека. Зато морамо још јаче љубавним смислом против агресивног бесмисла. Најапсурдније је што ме готово увек после тешких прича теше и соколе управо најугроженији. Баш као нпр. људи са којима смо причали у Ораховцу, младе комшије су ме надахнуле одбијањем да упадну у безизлазни циклус самосажаљења. Живе, уживају на снимању мог гето спота, хране и воле нове псе...
Умало заборавих, можда је некоме важно: моје комшије су Ганци, живе у бараци а макина је мотокултиватор-фреза. Смем то тако да кажем јер смо сви #сдорчола и не мислим ништа лоше. Штавише, прилично сам сигуран да им мислим и желим боље од многих који опрезно углађено користе правилан термин: Роми. Пишем и радим шта искрено осећам, не шта ми прекоокеански фонд плаћа да декламујем и спроведем. Коме није јасно, нек прочита у Видојковићевом прошлом роману. Баш је највише објаснио „Ганци-Ром“ епизодом. Или нек пажљиво послуша песму за коју смо снимили видео. Елем, комшије не готивим јер су ми у споту, већ су ми у споту јер их готивим. А на Немањина чуђења ко ће се доселити у силне зграде које ничу по крају, и даље одговарам са довитљивом зебњом: „Једно је сигурно, сине: неће Дорћолци.“ Надам се да неће бити баш го набилдован, тетовирани ћелавац и пратећа пајапаткоуста старлета. А и ако буде... само још један смак света: преорјентисаћу се на продају персонализованих селфи-штапова и брендираних маски за мобилне телефоне. Живи и здрави свизаједно били, па видели... и још В.И.П. спотова на ту тему снимили.
Ово су најновији подаци о страдалима у Нагорно-Карабаху! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
