Команда америчких снага у Африци (Africom) је 26. маја саопштила да су авиони летели из Русије у источну Либију у базу коју контролише Хафтар, услед његове офанзиве за заузимање власти у Триполију, претрпевши велики преокрет због тога што турска војска помаже либијској влади Националног споразума коју подржава УН.
Африком тврди да ће руски авиони „вероватно пружити блиску ваздушну подршку и офанзивну ватру“ руској приватној војсци Вагнер која ради за Хафтара, а коју западни стручњаци повезују са Јевгенијем Пригожином, блиским сарадником руског председника Владимира Путина.
„Русија очигледно покушава да ситуацију у Либији окрене у своју корист“, рекао је командант Африком-а у изјави. “Баш као што сам посматрао како то раде у Сирији, они проширују своје војно присуство у Африци користећи плаћеничке групе, попут Вагнера.” Он је додао: „Русија је предуго негирала пуни обим своје умешаности у текући сукоб у Либији.”
Африком је од тада објавио додатне детаље и сателитске снимке преко својих канала на друштвеним мрежама у којима се наводи:
„Током више дана у мају, руски борбени авиони МиГ 29 и СУ-24 напустили су Русију. У то време су сви авиони имали ознаке Ратног ваздухопловства Русије. Након што слете у ваздушну базу Хмејмим у Сирији, МиГ-ови 29 се префарбају и излазе без икаквих националних ознака. Најмање 14 нових, неозначених руских летелица испоручено је у ваздушну базу Ал Џуфра у Либији.”
Либија богата нафтом налази се у свом најгорем крвопролићу од свргавања Гадафија, током НАТО интервенције 2011. године. Рат који је уследио подстакнут је регионалним и европским силама, које су подржавале зараћене стране због различитих интереса.
Стејт департмент је 7. маја дао изјаву у којој говори о „руском ангажману на Блиском Истоку“, са фокусом на оптуживање Русије да погоршава ситуацију у Либији.
Овај брифинг уследио је дан након поверљивог извештаја УН-а о санкцијама у Либији, који каже да је Вагнер група „деловала као ефикасни мултипликатор снага“ за Хафтарову команду, што је довело до „значајне ескалације“ сукоба и „погоршања ситуације у Либији.”
У суштини, високи амерички дипломати започели су нову путању америчке политике. То је постало јасно када је 14. маја генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг открио да је савез спреман да подржи званичну владу у Триполију.
Како је рекао, „у Либији постоји ембарго на оружје којег се морају придржавати све стране. То не значи стављање владе Фајез ал-Сараја (у Триполију) и Хафтара у исту једначину. Стога је НАТО спреман да подржи владу у Триполију.”
Јасно је да Вашингтон убацује НАТО у либијски сукоб као нову стратегију. Наравно, свака таква интервенција НАТО-а у Либији такође подразумева да се западни савез креће ка Африци.
Са друге стране, НАТО интервенција у Либији не може да буде по вољи Русије. Русија има снажне политичке и економске интересе у Либији. Оптужбе Пентагона у вези с руским авионима према Либији сугеришу да се и Москва одлучила на озбиљан корак.
Стратегија САД-а (и НАТО-а) ће бити измештање Русије из источног Медитерана, укључујући и њене базе у Сирији.
НАТО интервенцију у Либији поздравила је и Турска. Довољно је рећи да се САД и Турска данас налазе на истој страни над Либијом.
Русија, стога, има разлога да буде забринута због будућности својих односа са Турском и укупног положаја у Сирији.
Занимљиво је да су Русија и Сирија прошле недеље одржале заједничку вежбу ради јачања сигурности морнаричке базе у Тартусу, на источном Медитерану.
Значајне промене у Немањиној 11. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
