Директор Института за новију историју Миле Бјелајац подсећа зашто је посета Ричарда Никсона била историјска.

Како каже, ни велики кумови стварања Југославија, попут Вудра Вилсона, нису стигли да је посете.

"Неки би можда извратили посету, као Кенеди који је примио Тита али није стигао да дође, па је испало да је Никсон био тај", додаје Бјелајац.

До посете долази у време превирања у међународним односима. До шестодневног рата између Египта и Израела дошло је 1967. Годину дана касније снаге Варшавског пакта ушле су у Чехословачку, што је покренуло питања да ли би нешто слично могло да се догоди у Румунији или Југославији.

Никсон је после инаугурације 1969. сам послао писмо Титу и изразио жељу да дође у посету.

На америчку иницијативу брзо је стигао потврдан одговор и жеља да се посета уприличи што је пре могуће. Међутим, Никсон је прво посетио Румунију у лето 1969. године.

Била је то прва посета источноевропским земљама од 1945. и Хладног рата, сигнализирајући значај Румуније у том тренутку, каже сарадник Института за европске студије Милан Игрутиновић.

"У том тренутку Румунија није прекинула дипломатске односе са Изреалом током рата 1967. за разлику од Југославије, и у том смислу негде је била ближа америчким позицијама него СФРЈ", каже Игрутиновић.

Југославија као место сусретања 

Иако са повременим успонима и падовима, Југославија као део Покрета несврстаних, била је за многе земље, па и велике силе као САД, место сусретања, где су се слале поруке чланицама Покрета, па и читавим регионима.

"Познато је да су САД тражиле од нас посредовање код латионоамеричких држава, у неким ставовима према Индокини, посебно око Блиског истока. Извесно је да су неформаним каналом поруке слате и Москви и вероватно и обрнуто", каже Миле Бјелајац.

Да је посета била од велике важности показује и то што је два дана пре Никсоновог доласка умро египатски председник Насер, али је Тито на сахрану као личног изасланика послао Едварда Кардеља.

Никсонов сусрет и руковање са Београђанима

Прва станица Ричарда и Пет Никсон у октобру пре пола века био је Београд, где су Никсон и Тито разговарали у Белом двору и у СИВ-у.

Приређен је културно-забавни програм, а Никсон је засадио дрво у Парку мира.

Тито и Никсон возили су се у отвореном аутомобилу и махали окупљенима.

Колона возила са америчком делегацијом паралисала је саобраћај код Лондона, Никсон је изненада зауставио аутомобил и руковао се са Београђанима.

Међутим, и поред ових сцена, западни медији су писали да је дочек био умерено учтив, без директног преноса на телевизији, поздравног говора, уз кратку церемонију дочека.

Никсон пре Београда посетио Шесту флоту 

Југословенски министар спољних послова Мирко Тепавац тада је рекао да је "све било релативно срдачно и врло достојанствено са степеном уздржаности који је југословенска јавност морала да има према шефу суперсиле са чијим се спољнополитичким потезима СФРЈ у много чему не слаже".

И не само зато. Пре Београда, Никсон је био у Италији, где је посетио америчку Шесту флоту.

"За Југославију је био проблем посета америчкој војној сили на Медитерану, а одмах потом Југославији. Желела је да малчице обори значај те посете, како СССР не би помислио да се Југославија војно приближава САД. Зато у Београду није било тако великог дочека ни церемоније на аеродрому, посета је била државна, али пре свега радна. Више људи је било у Загребу, И загребачка телевизија је више пажње посветила него телевизија Београд", каже Игрутиновић.

Највеће интересовање за посету Загребу 

Данас можда највеће интересовање постоји управо за посету Загребу, као другом највећем граду у Југославији. Никсонов потез изненадио је југословенске званичнике.

Тада се Јаков Блажевић, председник Сабора СР Хрватске Никсону захвалио на посети, а Никсон му је узвратио речима да је посета Хрватској преседан, јер амерички председник током званичних посета обично стигне да посети само престоницу.

Забележено је и да је Никсон у Загребу рекао да "дух Загреба, дух Хрватске, никада није уништен и никада није поробљен", "да ће Хрватска увек живети" и на крају, узвикнуо на српскохрватском: "Живела Хрватска! Живела Југославија!"

Да ли је Никсон подржао хрватске националисте

Још тада је то изазвало револт код неких политичара у Југославији и покренуло питање да ли је Никсон подржао националисте у хрватском руководству. 

Милан Игрутиновић каже да се из докумената који су данас доступни види да је у Хрватској перцепција била хетерогена, без придавања претераног значаја тим речима, јер је рекао и: "Живела Југославија!"

"То није много људи схватило као подршку хрватским националистима, посебно не онима који ће бити увод у експлозију Маспока, ту треба бити опрезан у односу на савремена читања и накнадна читања. Амерички документи не показују намеру ни Никсона ни Кисинџера да унутрашње питање Југославије ремети. Када је 1971. Тито ишао у узвратну посету, у Лос Анђелесу је рекао Вива Америка. У Лос Анђелесу се родио Никсон", каже Игрутиновић.

Митја Рибичич, тадашњи председник Савезног извршног већа, после Никсонове посете је рекао да Американци очигледно добро познају унутрашње односе у ЈугославИји, али "да од Никсонових речи не треба правити неке велике закључке или интриге".

Југословенски амбасадор у Вашингтону Богдан Црнобрња веровао је међутим, да "Американци у виду имају две опције. Прва је јединствена Југославија, а друга да се, ако дође до дезинтеграције, активира резервна опција".

Притисак најјаче хрватске емигранстке организације

Миле Бјелајац каже да је Никсон пре посете био под притиском хрватског вијећа, најјаче емигранстке организације, која га је подсетила да су хрватским гласовима републиканци увек добијали.

"Мислили су да није време да Никсон одаје признање београдском режиму, комунистичком режиму, који је прогањао Хрвате. Он је можда учинио један мали уступак том делу америчке јавности, један гест према јавности унутар Хрватске. Тешко да би то била његова подршка хрватском покрету. Кад се читају стручне америчке анализе из тог времена, за њих је то било нешто негативно, јер им Југославија треба као стабилна", наводи Бјелајац.

Додаје и да је Никсон поново био изложен "хрватској емигрантској зловољи" пред долазак Тита у узвратну посету САД.

У Кумровцу су се Никсон и Тито кратко задржали. Постоје мишљења да је тиме хтео да ублажи изненађење због посете Загребу.

Уз то, био је згодан за посету пошто је близу главног града Хрватске. Тада се препричавала и шала да је Никсон ишао да попише имовину председнику сиромашне земље која тражи кредите.

Договор о економској сарадњи, отварање за страни капитал

Током посете причало се о економији. Договорено је да се сарадња прошири. Био је то знак охрабрења Југославији да крене путем даљег отварања земље за страни капитал. Ипак, углавном се разговарало о Блиском истоку, југоисточној Азији, Африци.

Никсон је из Београда отишао 2. октобра 1970. Тито је посету узвратио годину дана касније.

И о њој се много говорило, а политичке и економске последице оба догађаја често засени нетачан детаљ о томе како је Тито запалио томпус у Белој кући, а да Никсон није смео ништа да му каже.

Миле Бјелајац каже да су то манифестације које шаљу вишестране поруке".

"Прво поруке да један самостални пут чак и социјалистички, може да буде прихватљив западном свету у случају конфронтација. Порука Москви да запад стоји иза интегритета Југославије и очувања модела који је можда за тај свет јеретички", додаје Бјелајац.

Подршка на нивоу ММФ-а и Светске банке

У економском смислу долази до пуне комерцијализаије, амерички федерални фондови су отворени за Југославију која то користи. Долази до подршке на нивоу ММФ-а и Светске банке.

"Па ти пакети осамдесетих, неко сматра да је то дуг, неко да је помоћ, али Америка је значајно утицала на ММФ да одобри те пакете. Постоји 50 година касније паралела. Поново имамо амерички фонд који долази у Београд као некада ОПИЦ. Данашњи фонд је наследник те институције", каже Милан Игрутиновић.

После Никсона Југославија је видела још двојицу америчких председника, прво Џералда Форда, а потом и Џимија Картера, који је у земљу дошао после Титове смрти.

До краја осамдесетих, Југославија више није била пример алтернативног комунизма, а амерички председници се више нису обрели у Београду.

Загреб је 2008. посетио Џорџ Буш млађи.

Да ли је Милошевић заиста умро у Хагу, сазнајте ОВДЕ.

Извор: РТС