Честим изменама планова Влада је омогућила градњу дупло више квадрата, вила и станова за продају, али је цена закупа за један од најлепших простора на Јадрану остала евро по квадрату. Уочи тендера и касније државни врх често путовао у Баку. Са једном од највећих инвестиција пословно су повезани Ацо и Ана Ђукановић, као и подгорички Бемакс.
Крајњи власници компаније Azmont Investments, која у Кумбору гради луксузни комплекс Портонови, су ћерке председника Азербејџана Илхама Алијева, Арзу и Лејла, као и његов таст Ариф Пашајев.
На овакву власничку структуру једне од највећих инвестиција у Црној Гори указују информације до којих је, кроз лавиринт државних и оф шор компанија и банака, дошао Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН-ЦГ).
Влада Црне Горе је власницима пројекта Портонови у Кумбору од самог почетка обезбедила значајне привилегије. Инвестиција у коју је према тврдњи Азмонта до краја августа ове године, укључујући ПДВ, уложено 737,4 милиона еура, додељена је 2012. године азербејџанској државној нафтној компанији SOCAR, иако је за 90-годишњи закуп једне од најатрактивнијих парцела на приморју, на којој је деценијама био војни комплекс, понудила упола мање од америчког конзорцијума NCH, а није испуњавала и услов тендера да мора бити реномирани оператор туристичких комплекса нивоа 4 + или пет звјездица.
SOCAR је понудио еуро по квадрату годишње, фиксно пет одсто добити и инвестиције од 258 милиона еура за осам година. Конзорцијум NCH нудио је два еура по квадрату, 5,1 одсто добити и процену инвестиција од 200 милиона, с тим што су у инвестиционом програму прецизирали улагања од 90 милиона евра.
Иако је цена закупа била једна од битних ставки, Тендерска комисија Савета за приватизацију одлучила се за Азербејџанце. Председник Тендерске комисије био је тадашњи министар туризма Предраг Секулић, а на челу Савета за приватизацију тадашњи премијер Игор Лукшић.
Влада је, потом, више пута мијењала планове за ову локацију и омогућила и дупло већу градњу од првобитно предвиђене, као и промену структуре, са више станова, вила и пословног простора, а у уговору нема ни антикоруптивне клаузуле што, како оцењују саговорници ЦИН-ЦГ, баца озбиљну сенку на овај посао.
Из Азмонта нијесу одговорили колико је објеката завршено до сада, а раније су саопштили да ће се поред 214 стамбених јединица, у склопу ризорта наћи око 30 различитих малопродајних радњи. Из Азмонта нијесу одговорили ни колико су некретнина продали и ко су купци.
Представници инвеститора нису пристали на састанак са ауторкама овог истраживања. С обзиром на то да је ризорт отворен за посетиоце, оне су у Кумбору виделе да је на простору од 26 хектара уз 1800 метара обале никао читав мали град.
Изграђен је хотел бренда Оne&Оnly који још није отворен, марина, виле и стамбене зграде, са уређеним прилазима, трговима са фонтанама и модерним парковима, чији луксуз додатно истичу оближње скромне грађевине у којима живи локално становништво. Ту су и бутици, ресторани, барови, антикварнице, галерије, супермаркет…
Присутне машине и радници указују да се још ради, али се види и да није много остало. Према уговору, инвеститору је дозвољена фазна изградња, а завршетак радова предвиђен је током првих осам година закупа, односно у овој години. Главни извођач радова је компанија Picaroti Montenegro регистрована у Херцег Новом, подружница истоимене швајцарске компаније.
Иако раније практично није било никаквих веза са Азербеџаном ова земља је изненада прије једне деценије постала интересантна дестинација и партнер државном врху. Пре него што је у јулу 2012. године склопљен посао са SOCAR-ом, а и после, највиши званичници Црне Горе били су чести гости Алијева, чија се земља у међународним оквирима сумњичи за нетранспарентне послове. Тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић био је у званичној посети у септембру 2011. године. У децембру исте године у својству шефа ДПС-а путовао је актуелни црногорски председник Мило Ђукановић, а са њим његов актуелни саветник, тада шеф дипломатије Милан Роћен. На самиту НАТО-а у мају 2012. са Алијевим се у Чикагу срео тадашњи премијер Игор Лукшић.
Лукшић је путовао у Баку и непосредно након потписивања уговора о закупу земљишта у Кумбору. Ђукановић је касније посетио Азербејџан још два пута као премијер, а Вујановић још пет пута као председник државе.
Вујановић и Лукшић су на питање ЦИН-ЦГ-а, одговорили да су били у службеним посетама и да нису имали личне послове са било ким из Азербејџана. Из Ђукановићевог кабинета нису одговорили о разлогу посета, нити да ли он или Роћен имају пословне везе и интересе са Азербејџаном.
Чланови најближе Ђукановићеве породице повезани су са пословима у Кумбору. Републички завод за урбанизам и пројектовање (РЗУП), који је у већинском власништву његовог млађег брата Аца надзире инвестицију и сачињава извештаје за парламент. РЗУП је посао добио на тендеру, а инвеститор треба да му за то плати 142,8 хиљада евра. Председникова сестра Ана Ђукановић, преко своје адвокатске канцеларије, обављала је правне послове за Азмонт банку. Иако и РЗУП и Азербејџанци као поверљиве крију податке о томе ко изводи радове и обавља друге послове, подгоричка фирма Бемакс, којој се у јавности приписује блискост са Миланом Роћеном, објавила је на свом сајту да је уговорила посао за 61,5 милиона евра. Бемакс је незаобилазни извођач у свим великим инвестицијама, укључујући и највећу – деоницу ауто-пута.
После уговора дуплирани квадрати
Тендер за закуп некадашњег војног комплекса од 242 хиљаде квадратних метара са 90 објеката од укупно 62 хиљаде квадрата, објављен је 14. септембра 2011. са роком за понуде до 15. марта 2012 године.
За најповољнијег понуђача SOCAR је изабран у априлу 2012. године. Уговор су 10. јула потписали тадашњи министар туризма Предраг Секулић и представник SOCAR-а Гафар Гурбанов. Он је био извршни директор Азмонта 2012. и 2013. године, као и директор офшор компаније Triangle Investment која је за SOCAR откупила тендерску документацију. У британском регистру предузећа се води као директор још неколико офшор компанија.
Пре потписивања уговора спроведена је јавна расправа о нацрту планског документа за Кумбор (студија локације), који је предвиђао градњу око 75 хиљада квадрата бруто површине објеката на локацији касарне, од чега је половина требало да буду хотелски капацитети, а остатак објекти за ексклузивно становање (са пратећим садржајима, попут угоститељских, трговинских). У финалној Студији локације се наводи да је „финансијско тржишна пројекција показала да инвестиција у овако низак капацитет (800 корисника) може бити финансијски одржива само ако је 50 одсто просторних капацитета у хотелима високе категорије, а 50 одсто у ексклузивном становању“.
Након што су Влада и Скупштина 26. јула 2012. године одобрили уговор о закупу, Азербејџанцима је крајем те године финалном верзијом плана за Кумбор, омогућено да саграде дупло више, 100 хиљада квадрата туристичких објеката (укључујући хотелски смјештај) и 45 хиљада квадрата за луксузне станове, трговине, угоститељске, културне и остале садржаје, као и раније уговором превиђену марину са 250 везова.
Већа градња и профит, нису праћени повећањем цене закупа
Државна студија локације “Сектор 5” – Кумбор је 2014. опет измењена. Омогућена је градња додатних пет хиљада бруто квадрата, али је измјеном структуре дупло повећана и квадратура за станове, виле, трговине и ресторане.
Некадашњи члан скупштинске Комисије за контролу и праћење поступка приватизације Младен Бојанић каже за ЦИН-ЦГ да је измена планских докумената након продаје државне имовине црвена лампица која указује на могућност корупције.
„Често су се дешавале пренамене, као и увећање степена искоришћености простора. Све то утиче, у првом реду на продајну цену земљишта, а у каснијој фази на величину и вриједност објеката… Портонови је само један од примјера како се држава свесно одрекла свог ауторитета“, казао је Бојанић.
За правну саветницу при НВО Акција за људска права Инес Мрдовић, проблематично је што у уговору са SOCAR-ом нема антикоруптивне клаузуле, предвиђене низом докумената ЕУ и Савета Европе.
„Када дајете закуп на невероватних 90 година, иза којег се крије продаја локације, а опсег инвестиција се мјери стотинама милиона евра, најмање што власти треба да учине јесте да уговорним одредбама најбоље заштите државне интересе, укључујући и антикоруптивну клаузулу, јер се тако показује одговоран однос према јавним ресурсима и грађанима“, рекла је Мрдовић за ЦИН-ЦГ.
Повезане компаније и тајни подаци
Азмонт је у Црној Гори основао пет ћерки компанија, а 2016. и банку. Она се у почетку звала Азмонт, па Нова банка, а сада Adriatic банка. Правне послове обављали су преко адвокатске канцеларије Ане Ђукановић.
У јулу 2019, Азмонт је продао Нову банку компанији Adriatic Capital LLC из САД-а за 7,1 милион евра. Урадили су то, према незваничним информацијама из банкарских кругова, јер нијесу могли наћи коресподентску банку за платни промет са иностранством.
Према подацима из ЦРПС, нови власници банке су Александар Шнајдер (80 одсто) и Давид Генецов (20 одсто).
Шнајдер је кооснивач и председник компаније Мидланд групе којој је Влада дала да управља никшићком Железаром од средине 2004. до краја 2005. године, када је напустила фабрику под неутврђеним околностима и остала дужна за порезе 2,7 милиона еура.
И Мидланд је у Црној Гори правно заступала Ана Ђукановић.
На питање ЦИН-ЦГ-а зашто су дали сагласност да Нову банку купи инвеститор који се показао некредибилним у Железари, из ЦБЦГ су одговорили да је он доставио прописану и додатно захтевану документацију, доказе о пријављеном, односно плаћеном порезу за посљедње три године, не помињући дуг из Железаре од 2,7 милиона еура.
Други власник Адриатик банке је Genecov Plastic Surgery Group из Даласа.
ЦБЦГ је одбила да достави ЦИН-ЦГ-у документ о сагласности за продају Нове банке, уз образложење да је то поверљиво.
Сви у Баку
Шеф ДПС-а Мило Ђукановић и министар спољних послова Милан Роћен боравили су у радној посети Републици Азербејџан од 21. до 23. децембра 2011. године на Међународној конференцији „Политика модернизације – нови економски и социјални изазови“, наводи се на сајту Културно – економског центра Азербејџана и Црне Горе.
Ђукановић је Азербејџан посетио још два пута као премијер.
Председник Црне Горе Филип Вујановић је након прве званичне посете у септембру 2011. путовао и 2012, 2013, 2015, 2016. и 2017. године. Његова ћерка Нина Вујановић била је на Глобалном форуму младих лидера у Бакуу у августу 2017, а супруга Светлана ту земљу је посетила у септембру 2017. са делегацијом Врховног суда на челу са председницом Весном Меденицом.
Поред ограде из Вујановићеве канцеларије да „ранији председник Црне Горе апсолутно никада са било ким из Азербејџана, или било које друге државе, није имао никакав пословни однос“, о разлозима посета упутили су на његов сајт бившег председника. На њему се, између осталог, наводи да је у децембру 2013. године учествовао на конференцији о гасоводу Шах Дениз 2, гдје је потписан Меморандум о разумевању Црне Горе, Азербејџана, Албаније и Хрватске о сарадњи у изградњи гасног коридора у тим државама.
Вујановић је недавно послао писмо подршке Алијеву поводом конфликта око Нагорно-Карабаха наводећи „да је са великом тугом и забринутошћу примио вести о поновним кршењима мира и убијању недужних људи“.
На питање ЦИН-ЦГ-а, да ли је такво писмо послао и председнику Јерменије, из Вујановићеве канцеларије су одговорили да је он у односу на вишедеценијски конфликт увијек исказивао поштовање става из резолуција Савета безбједности УН које су указивале на нужност мирног решења.
Тајна ко су консултанти за 12 милиона евра
Из Азмонта за ЦИН-ЦГ кажу да су до краја 2019. уложили 637,5 милиона евра, али подаци РЗУП-а, говоре да је за исти период уложено око 543,8 милиона евра. Централна банка је инвестиције из Азербејџана приказала само за 2016. и 2017, укупно 113 милиона еура, док су оне за 2012. прогласили тајном. Из Азмонта кажу да су те године уложили 11,1 милион евра. Тада је плаћено 10.868.490 евра закупнине за првих 45 година, док Азмонт сада продаје виле површине од 598 до 659 квадрата, по цијени до 9,46 милиона евра.
У 2019. Азербејџанци су уложили 213,9 милиона, 2018. године 92,4 милиона, 2017. године 5,7 милиона, а у периоду 2012-2016. око 183,7 милиона, показују подаци РЗУП-а, који је на тендеру изабран за надзор.
Надзор је тражио парламент 2016. године, јер је први извештај о улагањима 92 милиона евра за 2013, 2014. и седам месеци 2015. године Влада усвојила на основу података инвеститора.
Из Азмонта објашњавају да су разлику између суме који је регистровала ЦБЦГ и оне која је утрошена према њиховим и извештајима РЗУП, попунили „из инвестиција (што подразумева капитал и позајмице оснивача) и оперативних прихода компаније“.
„Примарни извор финансирања, као што се види из доступних јавних извештаја, је из инвестиција“, казали су из Азмонта напомињући да су регистровани у Црној Гори.
Према извјештајима РЗУП-а, од инвестираних 543,8 милиона еура, 445,8 милиона се односи на изведене радове, 53,7 милиона на пројектовање, а на консултантске услуге 12,3 милиона.
Из Азмонта су на питање ЦИН-ЦГ-а с ким су склапали консултантске уговоре, одговорили да „задржавају право да не коментаришу пословно осетљиве информације“. Из РЗУП-а су се позвали на обавезу чувања поверљивих података.
Из Сектора Управе полиције за спречавање прања новца, нијесу одговорили на питања ЦИН-ЦГ да ли су проверавали инвестиције из Азербејџана и да ли је било сумњивих трансакција.
Нафтна компанија, па офшор
Алијев је на власти од 2003. године. Од тада његово богатство, према доступним информацијама, расте невероватном брзином и процењује се да је тренутно један од најбогатијих председника држава у свету. Мрежа истраживачких новинара OCCRP прогласила га је је „човеком године у области криминала и корупције“ за 2012. годину. Три године касније та неславна титула припала је актуелном црногорском председнику Милу Ђукановића, којег је британски Индипендент много раније уврстио у 20 набогатијих владара света.
Угледна међународна организација која се бави борбом против корупције Transparency International 2013. је Азербејџан означила као државу у којој је корупција порасла, а та је земља у 2018. години била на црној листи ЕУ, због прања новца.
SOCAR је био у власничкој структури Азмонта до 2017. године, када га потпуно преузима Azerbaijan Global Investment (AGI). Да иза AGI стоје ћерке председника Азербејџана, а мањи удио има њихов дедa Ариф Пашајев, показују подаци Централног регистра привредних субјеката Црне Горе, турске берзе и извештаји банака повезаних са породицом Алијева.
Иако је нафтна компанија изашла из посла у Кумбору, она је још актуелна у Црној Гори. SOCAR се помиње у афери Можура као крајњи власник офшор фирме Цифидеx чије је трансакције у августу почело да испитује и Специјално државно тужилаштво. Cifidex је за црногорску фирму Можура Wind Park, која управља градњом ветроелектране на истоименом брду код Улциња, у децембру 2015. године платио шпанској фирми Ферса и компанији Челебић око 3,5 милиона евра, а два и по месеца касније продао је малтешкој државној компанији Енемалта за 11,3 милиона евра. Корупцију у овом послу истраживала је малтешка новинарка Дафне Каруана Галициа која је убијена.
Према извештају америчког Министарства правде, SOCAR је, повезиван и са чешким бизнисменом Виктором Коженијем укљученим у масовну шему подмићивања високих државних званичника у Азербејџану, како би дошао до значајног удела у овој компанији.
У Холандији је 11. јула 2012, дан након потписивања уговора о закупу комплекса у Кумбору, регистрована фирма Saiph Holding BV и њен власник Cooperatief Saiph Holding UA. Власник ове друге, што значи обје, био је SOCAR.
Наредног дана, SOCAR у Црној Гори оснива Азмонт инвестментс и на њега преноси права о закупу без сагласности Владе, што је уговором омогућено, што су за CIN-CG потврдили из Министарства одрживог развоја и туризма. У децембру исте године, без накнаде, СОЦАР преноси власништво у Азмонту на Saiph Holding BV.
У јулу 2014, азербејџански ПСГ Ресорт уписом акција стиче 80 одсто власништва у Cooperatief Saiph Holdingu, док SOCAR задржава 20 одсто. Потпуни власник ПСГ Ресорта је AGI, који је основан у октобру 2013. у Бакуу.
AGI је давао позајмице за градњу Портоновог и тако почетком 2017. године постао стопостотни власник Азмонта. Крајем 2017. године осам одсто Азмонта стекао је Arm International из Уједињених Арапских Емирата, чији је власник Saiph Holding BV, али је већ почетком 2018. АГИ опет био потпуни власник.
Када је AGI крајем 2015. ушао у власничку структуру Азмонта, његови власници били су азербејџанске компаније Ataholding (33 odsto), Synergy Group (32 odsto) и Pasha Development (35 odsto). Iza Ataholdinga су стајале три фирме основане на Сејшелима и у Панами, власник Sunergy била су два физичка лица, а Pasha Development је дио Pasha Holding.
Према изводу Пореске управе из јула 2018. године, у међувремену су власници AGI постали Pasha Development (99 одсто) и Pasha Investment (један одсто). У Пореској управи нема нових података о променама власништва. Ове компаније су у власништву Pasha Holding, који је власник 60 одсто азербејџанске Pasha банке. Фирма Ador у банци има 30 одсто, а 10 процената је у рукама Алијевог таста.
Pasha банка има подружнице у Грузији и Турској. Из финансијског извештаја грузијске подружнице за 2019. и 2020. годину се види да су крајњи власници мајке банке председникове кћерке Лејла и Арзу (по 45 одсто) и њихов деда Ариф Пасхаyев (10 одсто).
Према грузијским прописима, у власничкој структури се морају означити појединачно лица која примају директне приходе, а не правна лица оснивачи, па се тако разоткрила власничка веза у Pasha Holdingu и Adoru. Уместо одговора на питање ко су крајњи власници, из Азмонта су упутили на “јавно доступна документа и извештаје”.
Како су се руске заставе завијориле у Азербејџану, погледајте ОВДЕ.
Извор: Вести
