Наиме, реч је о резултату мировног споразума који је изненада постигнут и ступио је на снагу тачно у поноћ (9. на 10. новембар).
Реч је о поприлично поражавајућем споразуму за Јерменију пошто ће на темељу истог Азербејџан задржати све територије које је успео да заузме током овог конфликта, а то укључује и други по величини град ове регије, Шуши. Надаље, етничке јерменске снаге морају да предају низ других територија Азербејџану до 1. децембра.
Руске мировне снаге, које имају за циљ да осигурају имплементацију овог споразума, остаће на простору Нагорно-Карабаха најмање 5 година. Информацију је ноћас потврдио и руски председник Владимир Путин. Из руског министарства одбране су пак потврдили како је према Нагорно-Карабаху већ послато око 2.000 руских војника.
Ово је потврда да је Русија још увек главни посредник у овој регији иако из Азербејџана поручују како ће турске мировне снаге такође бити укључене, но за сада по том питању нема никаквих информација из Анкаре.
Прихватити овај споразум било је очито јако тешко за јерменску страну, а премијер Никол Пашињан сада ће морати да се суочи са гневом властитог народа. У својој изјави поручио је:
- Одлука је донета на основу темељне анализе борбене ситуације у сарадњи са најбољим стручњацима. Ово није победа, али нема ни пораза док сами себе не сматрате пораженима. Никада нећемо себе сматрати пораженима и ово ће бити почетак нове ере националног јединства и обнове.
Другим речима, Пашињан даје до знања да је Јерменија могла или да прихвати овај тешки мировни споразум или да настави борбу у којој је постојала велика шанса да изгуби сву контролу над Нагорно-Карабахом.
Очекивано, одмах након његове објаве избили су немири у Јеревану, главном граду Јерменије. Стотине њих узвикивало је "нема предаје" пред зградом Владе. Недуго затим појавиле су се снимци гневних протестаната како проваљују у зграду Владе, разбијају прозоре и ломе ентеријер…
Што се самог сукоба тиче чини се да је азерско заузимање града Шуши била прекретница. Град се налази на стратешком брду које гледа на главни град ове регије, Степанакерт. Уколико јерменске снаге нису биле у стању да одбране Шуши, који има идеалне географске услове за одбрану, онда је јасно да би ускоро изгубили и Степанакерт. Зато је Пашињан и пристао тако нагло на овај мировни споразум који укључује улазак руске војске пошто ће она тамо сада бити гаранција да ће Јерменија задржати барем део спорне регије.
Споменимо и то како је неколико сати пре ступања на снагу овог споразума стигла информација да је на овом простору срушен један руски војни хеликоптер Ми-24 при чему су погинула двојица руских војника, а један је рањен. Ускоро су се огласили из Азербејџана те потврдили да су они грешком срушили руски војни хеликоптер те су се извинили Русији и понудили компензацију. Хеликоптер је летео ниско по мраку у близини зоне сукоба и грешком је срушен, наводи азерска страна. Чињеница да су одмах признали одговорност и понудили компензацију значи да Москва вероватно неће (претерано) замерити овај инцидент.
Током ноћи азерски председник Илхам Алијев потврдио је постизање мировног споразума те је истакао како је реч о историјском тренутку. Наравно, Баку слави - њихова офанзива показала се успешном и сада су де-фацто проширили територију своје земље. Нису заузели цели Нагорно-Карабах, али и заузимање простора с више десетина насеља, укључујући град Шуши, свакако је велика ствар.
Каква ће бити улога Турске у овом мировном споразуму тек ћемо видети, но не би зачудило да Турска захтева да и њихове снаге буду присутне на линији разграничења, заједно с руским. Значи ли то да добијамо ситуацију попут оне у сиријском Идлибу? Не баш, али Нагорно-Карабах свакако се претвара у још дубље замрзнутији сукоб где ће паузу од најмање 5 година гарантовати руска војска.
Русија је на крају добила оно што је и хтела - прекид сукоба у близини њених граница који је могао знатно да ескалира. То што ће Јерменија изгубити део де-факто своје територије очито није нешто што претерано забрињава Москву те су, изгледа, одлучили да дају један део Азербејџану како би и своје односе на релацији Москва-Баку одржали на добром нивоу, нарочито у тренутку када се Турска наметнула као нови геополитички актер у пост-совјетском простору.
Са друге стране, нестабилност ће се у наредним данима наставити у Јерменији где ће овакав исход ситуације изазвати нову националну трауму. Ипак, реално гледајући, Пашињан није имао другог избора - Азербејџан је имао Турску снажно на својој страни. Пашињан је покушао да затражи од Русије да им помогне у одбрани границе Нагорно-Карабаха, али Москва није била вољна (чекали су да се ситуација посложи отприлике овако да би могли да зауставе сукоб).
Нема сумње да ће и Турска ово прогласити својом великом геополитичком победом јер она то заправо и јесте. Азербејџан не би сам кретао у овај војни сукоб без великог ветра у леђа из Анкаре. Русија јесте зауставила овај сукоб, али у дефанзиви. Ово је био сукоб који Русија нипошто није желела, сукоб који јој је на неки начин Турска наметнула. Донекле се и знало да ће на крају руска војска морати да интервенише јер без њихове интервенције азерске снаге не би имале намеру да стану. Све ово је сценарио који Русија није желела, али је на крају у њему морала да учествује. Мало је рећи да ће ова ситуација прилично утицати на ревизију геополитичких моћи главних актера у овој регији.
Aзербејџан слави - Јерменија је капитулирала. Огласио се и Путин, шта стоји у споразуму о Нагорно Карабаху прочитајте ОВДЕ.
Извор: advance.hr
