Према Јутарњем, могућност доласка папе у Београд произлази из неколико сусрета, посета, као и, како кажу, занимљивих наступа који скрећу пажању.
У те активности убрајају посету, средином октобра, апостолског нунција у Хрватској, монсињора Дорђо Лингве пожешком бискупу Антуну Шкворчевићу, да би нунције затим за јавност помало, према тумачењу листа, ненадано, заједно са њим и пакрачко-славонским епископом Јованом Цхулибрком посетио Јасеновац и у тамошној месној цркви Св. Николе предводио екуменску молитву.
Истовремено је, додају, у посети загребачком нунцију био и апсолутски нунциј у Београду Лућијано Суриани.
Заимљивим сматрају и то што је почетком новембра папа Фрања дао интервју београдској Политици, што, како наводе, многи виде као најаву његове посете Београду, али и уз напомену да се "наравно не зна када би се она могла догодити".
Као аргумент наводе и то да папа Фрања одавно жели да посети Београд због, како кажу, његове екуменске политике, поготово успоставјања сарадње и везе са православљем, а СПЦ се, уз Руску православну цркву, сматра врло јаком и утицајном.
Колико је Србија важна за папу Фрању видело се, пише лист, у мају прошле године када је у интервију Политици кардинал Пјетро Паролин "експлицитно затражио православно-католичку сарадњу".
Свему додају и недавни интервју надбискупа београдског Станислава Хочевара, који је о могућој посети папе рекао да Паролин није био у Србији ради припреме папине посете, али је, наводе, додао да је "нормално да Свети Отац жели да дође у Београд".
Међу отежавајућим околностима папине посете Београду наводе да она не може бити реализована без сагласности Руске православне цркве, а поготово, како кажу, док је на челу СПЦ патријарх Иринеј.
Оцењују да председник Србије Александар Вучић не би имао ништа против папине посете, али би, кажу, о томе морао да се договори са врхом СПЦ-а.
Иначе, актуелни, као и претходни папа је до сада добио више позива од српских звавничника да посети Беогорад, али се томе противи СПЦ, а Јутарњи највећу пререку види у патријарху Иринеју, уз подсећање да је он сад на лечењу од корона вируса и тврде да се у СПЦ већ месецима наводно спекулише о његовом наследнику.
Као три незаобилазна кандидата наводе епископа бачког Иринеја Буловића, владику пакрачко-славонски Јована Цхулибрка и загребачког митрополита Порфирија Перића.
Евентуалну посету папе Београду Јутарњи доводи у везу и са питањем проглашења Алојзија Степинца светим.
Почиње велики марш за Трампа у Вашингтону! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
