Овај имунолог истиче да кажњавање не треба да буде у жижи интересовања, већ да подизањем свести треба достићи поштовање мера, али и да измене Закона свакако утичу на то да се боље санкционише неношење маски.
- Медицински део Кризног штаба предлаже да дође до ороченог пооштравања мера. То би нам донело олакшање јер оштрије мере могу да нам помогну да се ситуација побољша - додаје Јанковић.
Продужење распуста је опција
Затварање свих школа и прелазак на онлајн наставу, није циљ Кризног штаба, а лекари који су његов део сагласно истичу да је добро да деца што дуже похађају наставу јер је то важно за социјализацију и психолошки аспект здравља деце.
- Парцијално пребацујемо децу на онлајн наставу и то се показало као успешан модел. Управо је Немачка приказала успешно тај модел. За сада нема одлука о продужавању распуста, али то јесте опција. Можда се не одлучимо на то, већ урадимо тријажу у којим школама је дошло до ризика и те школе прелазе на онлајн наставу да би у другим деца могла да слушају наставу у школи, како бисмо избегли дугорочне последице по образовање и развој деце - објашњава Јанковић.
Он је истакао да се пооштравање мера разматра у смислу тога да се смањи дозвољени број окупљених на отвореном простору, као и скраћивање рада угоститељских објеката.
- Разматрамо скраћивање радног времена кафића и ресторана јер је у вечерњим сатима већи ризик. И преко дана, када ресторани раде, мора да се држи дистанца. Ако особе нису чланови истог домаћинства, дозвољено је највише две особе за истим столом. Мора да се држи дистанца од два метра и носе маске како у затвореном, тако и на отвореном простору. Иако ношење маски на отвореном још није законски кажњиво, препорука је да се она носи свуда где може да дође до међуљудског контакта - објашњава др Јанковић.
Он истиче да је психолошки аспект доказ да пандемија индиректно штети друштву, те да су зато на располагању школски кадар и школски психолози.
- Поред угрожавања људских живота и здравственог система, индиректни ефекти пандемије су у свим слојевима друштва, Како бисмо то спречили, морамо да ставимо епидемију под контролу.
Када је у питању ситуација у региону, Јанковић каже да она "тестира солидарност од локалне заједнице до међудржавних нивоа", те да без сарадње нема решења проблема, а да је најбољи посредник за сарању међу државама СЗО, који би требало да даје савете, а да их државе преточе у праксу "како би било више синергије на нивоу држава".
"Схватите озбиљност ситуације"
Он истиче да, ако се донесу одредбе о пооштравању мера, "оне морају да се спроводе на адекватан начин, иначе нам неће много помоћи".
- Озбиљност ситуације треба да схвате сви, не само грађани. Стручњаци треба да дају савете засноване на рационалној процени. Свако ко има неку надлежност мора да учини оно што је у границама његове моћи - напомиње имунолог.
Када је у питању однос медицинског и политичког дела Кризног штаба, Јанковић објашњава да "у овом тренутку морамо да доведемо у равнотежу дугорочну потребу да се животни токови, укључујући економију, не угуше, а да спречимо да здравствени систем буде доведен на ивицу функционисања".
- Прилагођавамо мере ситуацији. Да смо мало доследније спроводили мере од септембра до сада, ситуација не би била оволико неповољна. Морамо да учинимо све да разумемо, али и решимо проблем - истиче др Јанковић и додаје да, као лекар који има саветодавну улогу, није допрео до свих са аргументима зашто се мере морају спровести.
Он је истакао да поређење епидемије са ратним стањем има смисла јер "у епидемији и у рату умиру људи".
- Када тако схватимо, када опште добро превлада над свим другим, сви заједно можемо нешто да учинимо и постаје мање вероватно да ће бити читавих сегмената друштва који игноришу проблем или се не придржавају мера - додаје др Јанковић.
Колика је ефикасност мера?
Како каже др Јанковић, рађене су процене за први талас епидемије и доказано је да је број оболелих без превентивних мера могао да буде и до 10 пута виши, али да је други талас другачији јер није било ригорозних мера и чиниоци су испреплетани са другим факторима који утичу на епидемију.
- Прети нам измицање контроле, засад у Београду, али потенцијално и у целој земљи може да постоји више изгледа за ширење вируса јер имате велики број заражених у кратком временском периоду, а да не спомињемо суперпреношење на окупљањима. Што више сузбијамо пандемију биће нам лакше, и обрнуто. Зато се надамо да можемо да урадимо што више - каже Јанковић.
Он додаје да "немамо озбиљну алтернативу" јер препуштање ситуације природном току није решење, али, како каже, "ни закључавање није решење".
- Пролетос је то било у реду јер нисмо знали колика је дугорочност вируса. Сада смо свесни да ће ово дуго трајати. Иницијални талас смо решили и то нам је опипљив успех. Тада нисмо знали да ће дочи до више малих таласамо решили то нам је опипљив неспоран успех, нисмо знали да ће доћи до више малих таласа - објашњава он.
Као позитиван модел спровођења мера у свету, Јанковић наводи Кину, али истиче да је "закључавање целих градова висока цена" и да је то ван Кине тешко применљиво.
- Закључавање јесте опција, али далека. Медицински део кризног штава предлаже постепено пооштравање мера, смо у овом тренутку довољно далеко од опције закључавања, да је ни не разматрамо. То није део садашњег процеса анализе и одлучивања - истиче наш имунолог.
Бил Гејтс жели да вакцина против короне стигне у ове земље! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
