Пише: Бошко Ћирковић Шкабо
Све што заиста треба да се доживи и чини, резервисано је за свет који активно стварам(о). Мрежа може бити само једно од средстава за то, никако ексклузивно средство, камоли окружење. Може чак и без ње. Многе паметне и корисне ствари су већ у књигама...
Није да никада није било, чак ни да данас нема, импулса за смислену акцију на интернету. Једино их је раније било у већем проценту. Ево, нпр. баш пре неки дан сам, сасвим случајно, доживео дивну комуникацију са колегом учитељом и стрип сценаристом Марком Стојановићем. Апсолутно сам уверен да ће се из ње једног безковидног дана родити нешто лепо и креативно. Али сам, генерално, снизио критеријум и утишао интензитет емотивних реакција, приликом спорадичног листања веб садржаја. Не дам на своје душе мир. Зато је ваљда награда, у виду одушевљења вешћу или идејом, многоструко већа, кад је случај или судбина пошаљу.
Не сећам се кад сам се последњи пут одушевио чланком, као јуче на сајту (није грешка) Јавног сервиса Србије: Србин, професор на еминентном америчком техничком факултету је добио 750 милиона долара одштете, на конто злоупотребе његовог патента од стране компаније Марвел, и спрема се да макар милион од тих пара, преко своје фондације, уложи у издавање уџбеника који би се, потом, учинили бесплатно доступним свим основцима у Републици Србији. Вест је деловала превише бајковито да би била истинита. После разгртања слоја нужног (?) мамиклик сензационализма, површном интербет претрагом кључних имена и назива из чланка, сазнао сам да инкриминисана компанија ипак није она познатија из стрипске индустрије, да одштета није легла на рачун нашег земљака, већ његове матичне образовне установе, да је поменути судски спор окончан још 2016, да је поменути светски познат професор више пута гостовао у својој отаџбини, углавном уз никакав третман на националнофреквентним медијма...
Али то су све небитне ствари за позитиван предзнак суштине јуче прочитане приче. Професор Александар Кавчић заиста има своју фондацију, заиста је свастан хиперколонијалног стања овдашњег тржишта уџбеника и заиста има храбру и племениту намеру улагања озбиљних средстава у решавање проблема. Решавања проблема које су још фамозни „претходни“ обећали. „Садашњи“ не само да се нису обазирали на та обећања, него су, колко сам чуо од поуздано директно обавештених људи, и министра Вербића склонили управо због намере да дирне у змијско гнездо колонијалних монополиста - издавача уџбеника за наше основце. Слободоумна логика за хватање у коштац са таквима даје макар два разлога: 1) огромна средства која се избијају из породичних буџета и одливају ван земље и 2) (ин)ди(ск)ректан утицај на садржаје уџбеника, од стране ентитета чије се агенде апсолутнио косе са нашим (не)постојећим државним интересима. А професор Кавчић је навео и колико су (срамно) мала средства потребна за одлучан почетак борбе за бућу памет наше земље...
Уосталом, уверите се сами: fondacijaalekkavcic.org/besplatni-udzbenici Ја сам само желео јавно да искажем своје слагање са: избором важног проблема, визијом решења и конкретном акцијом. Крај интервјуа за РТС сајт је реченица која изражава професорову свест да посао пред њим није лак али и уверење да ће уз помоћ родитеља, професора и синдиката успети у намери. То ме је, уједно, и осоколило да свим срцем понудим помоћ „свог“ синдиката. Ту смо ако мислите да нешто можемо да допринесемо СВИЗАЈЕДНО. Бог с вама, добри људи. Све најбоље у акцији.
Ево шта глобалисти спремају Србији након избора у САД! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Правда
