„Ако буду нормални односи између Азербејџана и Јерменије, биће могуће решити питање статуса Карабаха“, додао је руски председник.
Он је истакао да је за Нагорно-Карабах потребно време како би се миран живот вратио у домове и да ране још нису зацељене.
„Најважније је да смо успели да зауставимо крвопролиће. Више од четири хиљада људи погинуло је само према званичним подацима, а заправо, мислим и више. То није филм, то је трагедија која се догађа у животу са конкретним људима, конкретним породицама! Због тога је заустављање крвопролића главни резултат“, нагласио је Путин.
Председник је приметио да се неколико пута приближавало коначном решењу ситуације у Карабах и да је рат могао бити избегнут да су садашњи споразуми постигнути раније.
Да су прихваћени предлози за решавање ситуације, који су израђени још 2013. године, рат у Карабаху могао би се избећи.
„Русија је 2013. године, у оквиру Минске групе ОЕБС-а, формулисала услове са којима су се све чланице Минске групе, укључујући и копредседавајуће, а то су, подсећам, Русија, Француска и Сједињене Америчке Државе, сложиле и подржале“, прецизирао је Путин.
Он је додао да оптужбе за издају премијера Јерменије Никола Пашињана немају основа.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 17, 2020
Услов за прекид рата – град Шуша
Руски председник испричао је да је у октобру, током телефонских преговора, убедио председника Азербејџана Илхама Алијева да заустави борбена дејства у Нагорно-Карабаху под условом да се Азербејџанске избеглице врате у Шушу, али је Јерменија била против.
„Током 19. и 20. октобра имао сам низ телефонских разговора и са председником Алијевим и са премијером (Јерменије Николом) Пашињаном... Све у свему, успео сам да убедим председника Алијева да је могуће зауставити борбена дејства, али је његов обавезан предуслов био повратак избеглица, укључујући и у град Шуша“, рекао је Путин.
Додао је да је, за њега неочекивано, став јерменских партнера био „формулисан тако да је за њих то неприхватљиво“.
„Пашињан ми је директно рекао да у томе види претњу интересима Јерменије и Карабаха“, додао је председник.
Руски мировњаци
Говорећи о руским мировним снагама, руски лидер изјавио је да су руски мировњаци стационирани у Карабаху како би осигурали безбедност Јермена који се тамо враћају.
Он је додао да је питање повратка избеглица у Нагорно-Карабах осетљиво и важно.
„Ово је веома важно питање. Ово је врло осетљиво питање. Управо са циљем осигуравања безбедности ових људи и распоређује се руски мировни контингент“, прецизирао је Путин.
Председник је истакао да Москва сматра да се у Карабаху налази довољно припадника мировних снага и да је повећање њиховог броја могуће само уз договор страна.
Турска није крила да подржава Азербејџан
Турска никада није крила да у Нагорно-Карабаху подржава Азербејџан, то су геополитичке последице распада СССР-а и врло „конкретни догађаји којe сада видимо, којима смо сада сведоци“, рекао је руски председник.
„Што се тиче Турске, улоге Турске, то је добро познато, о томе се више пута директно говорило у Азербејџану, а ни турска страна то никада није скривала. Они су једнострано подржавали Азербејџан“, навео је Путин.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 17, 2020
Азербејџан враћао своје територије
Чак ни Јерменија није признавала независност Нагорно-Карабаха, што значи да је Азербејџан покушао да врати своје територије, рекао је руски председник.
„Нико, чак ни Јерменија, није признао независност Карабаха. Шта то значи са становишта међународног права? Да је Азербејџан враћао територије које је сматрао, а и цела светска заједница, азербејџанском територијом. С тим у вези, имао је права да изабере било ког савезника који му пружа одређену помоћ“, објаснио је Путин.
Путин је нагласио да је Азербејџан независна суверена држава и „има право да бира савезнике онако како сматра потребним“. „Ко му ово може ускратити“, додао је руски председник.
Споразум о Карабаху
Лидери Русије, Азербејџана и Јерменије, Владимир Путин, Илхам Алијев и Никол Пашињан, потписали су 10. новембра заједничку изјаву о потпуном прекиду борбених дејстава у Нагорно-Карабаху. Како се наводи у изјави, један део региона прелази под контролу Азербејџана, стране ће разменити заробљенике, а руске мировне снаге биће распоређене дуж контакт линије и дуж Лачинског коридора који повезује Карабах са Јерменијом.
Како је саопштило Министарство одбране Русије, у саставу руског мировног контингента у зони сукоба у Нагорно-Карабаху биће 1960 војника, 90 оклопних транспортера, 380 јединица аутомобилске и специјалне технике.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 17, 2020
Извор: rs.sputniknews. com
