Документа тајне полиције бившег ДДР-а биће пребачена у Савезни архив – и тиме постају готово невидљива, сматра Марсел Фирстенау.

За многе је то симбол мирне револуције 1989. године у бившој Немачкој Демократској Републици: завод у којем су чувани и у којем су могли да се погледају документа Министарства за државну безбедност (MfS). Тај назив је наравно цинизам, јер иза скраћенице МфС, у народу познат као Штази, крио се гигантски апарат за надзор и угњетавање. Та тајна полиција, типична за диктатуре, служила је искључиво за одржање власти Јединствене социјалистичке партије Немачке (SED).

Тврђава Штазија је постала кућа отворених врата

Да би те зацртане циљеве, често и неостварљиве, могли да остваре, грађани су непосредно након пада режима у ДДР, упали у централу Штазија у Берлину и њене филијале по читавој земљи. Дотадашњи мучитељи су, наиме, већ одавно почели да уништавају документа. Већина је срећом ипак спасена. Тај беспримеран чин грађанске храбрости и 30 година касније прати нешто бајковито. Тврђава Штазија постала је кућа отворених врата.

Та кућа била је пуна полица на којима су се налазила документа Штазија. Више од три милиона људи је од 1990. добило увид у те списе. Али, сада та кућа, одлуком немачког Бундестага, губи свој видљиви и важан детаљ: таблу с називом, а тиме и своју независност. Завод за документацију Штазија се укида, документа прелазе у надлежност Савезне архиве. Једина утеха јесте да ће документа остати доступни свима: погођенима, научницима, медијима.

Ту би се сада могло поставити питање: где је ту проблем? Нико не намерава да подвлачи црту под несрећно поглавље Штазија. Да, то је тачно. Али, суочавање с диктатуром SED-овом политичком одлуком губи један важан симбол: укидање државне установе која је била узор и многима ван Немачке. Била је узор свим европским земљама које су се 1989. ослободиле комунистичке репресије.

Како је Румунија употребила нуклеарно оружје, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Дојче Веле