Напредак цивилизације са настанком градова, успостављањем трговинских канала, али и ратовима међу њима повећавао је могућност пандемија. Још је Хомер у “Илијади” писао о куги која је десетковала грчку војску током Тројанског рата у 12 веку пре нове ере. У античко време се углавном сматрало да су епидемије дело богова како би казнили људе. Додуше, у Левитском законику у Старом завету постоји читав одељак у коме се прописује како поступати са људима за које се сумња да су заражени лепрозом, са инструкцијом да се изолују те да их свештеник проверава сваких седам дана да ли је болест узела маха. Грчки лекар Хипократ, који је први дефинисао епидемије, такође је указивао на нужност изолације особа за које се претпоставља да су инфицирани.
Пандемија коју су у Јужној Америци изазвали шпански освајачи и која је убила најмање 60 милиона староседелаца довела је до пирења прашума на том континенту, пада угљенмоноксида у атмосфери планете и довела до малог леденог доба чије је последице осетила и Европа, тврди историчар Миодраг Милановић у новој емисији Хелм Каста.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 17, 2020
Извор: Правда
