Пише: Коста Чавошки
Велику забуну у нашој јавности изазвала је чињеница да је споразум између Републике Србије и самозване државе косметских Арбанаса закључен на данас неочекиван и неуобичајен начин. Уместо да он буде изложен и потписан на једном папиру, како се то иначе чини у грађанском праву приликом купопродаје непокретности и у другим сличним случајевима, он је закључен тако што су заступници обеју страна уговорница потписали посебне али, сем последње одредбе, идентичне папире. Један је потписао председник Србије Александар Вучић, а други премијер самозваног Космета Авдулах Хоти. То је намерно учињено да би се у нашој јавности створила што већа забуна. Александар Вучић је отишао чак толико далеко у својој бестидности и лажљивости, да је изјавио да он није склопио уговор с Авдулахом Хотијем, него са америчким председником Доналдом Трампом.
Закључење међународног уговора разменом двају или више идентичних текстова јесте старија форма која се практиковала још од Вестфалског мировног споразума од 25. октобра 1648. године. Тако је поступано пошто се тадашњи шефови држава – краљеви, цар Светог Римског Царства или султан, нису могли састати на једном месту, него су дипломатским путем размењивали идентичан текст уговора који је претходно углављен. Стога је и споразум Александра Вучића и Авдулаха Хотија прави међународни уговор, само је закључен у старијој, али и данас важећој форми.
Већ на самом почетку ваља речи да овај споразум и штетан и погубан за Србију, пошто искључиво користи нама непријатељској политичкој творевини – самозваном Космету. Тако се у њему најпре говори о аутопуту који би преко Куршумлије или Лебана повезао Приштину са ауто-путем Ниш–Скопље, да би Арбанаси лакше стизали до Европске уније, док ће наши суграђани, како су то и до сада чинили, искључиво користити Ибарску магистралу. А и да не помињемо да се у овом споразуму не наводи ко ће то да плати. Па, зар Србија треба да се задужи код страних банака да би се косметски Арбанаси возили ауто-путем све до Београда?
Ништа мање није штетан споразум о жељезничкој прузи Приштина–Београд, која од раније постоји, али је Арбанаси нису користили. Нама би то евентуално одговарало само уколико би наши путнички и теретни возови ишли све до Приштине и назад. Али косметска влада сигурно жели да има своје локомотиве и возове који би с ознаком „Косова“ ишли све до Београда и назад. Па зашто бисмо им то учинили?
Просто невероватно делује уговорна одредба о жељезничкој прузи која би повезивала Београд и Приштину с дубоким лукама на Јадранском мору. Како је Београд већ пругом повезан с Баром који је дубока лука, Вучић и Хоти вероватно имају на уму неку албанску луку, рецимо Драч, на Јадранском мору. Па зар би то нама уопште било потребно и ко би платио пробијање бројних тунела и пруге кроз Проклетије и друге планине Северне Албаније? То би Албанцима у Албанији и на Косову и Метохији веома користило, али никако не могу да схватим у чему је ту интерес Србије, поготово што Албанци изгледа хоће да и српским парама граде ту пругу.
И то није све када су посреди жељезничке пруге, овим уговором предвиђено је да се гради пруга Приштина–Мердаре и Приштина–Ниш. Косметски Арбанаси наравно жарко желе да Космет премреже пругама и да се не само ауто-путем него и пругом повежу с Европском унијом, Бугарском, Турском и Грчком. Али не видим у чему би ту уопште био интерес Србије. Арбанаси очигледно очекују да се српским парама граде пруге које само њима користе. И што још горе, иако је Доналд Трамп натерао Вучића да све то потпише, Сједињене Америчке Државе неће дати ниједан долар за толике аутопутеве и пруге.
А сада ћемо се суочити с пресудним питањем шта је основни циљ толиких инвестиција у аутопутеве и пруге. Како је за сада самозвани Космет економски неодржива држава која не може опстати без обилне туђе помоћи Сједињених Америчких Држава и појединих европских земаља, циљ свих ових инвестиција јесте да он постане економски одржива држава, и то уз значајну економску помоћ државе од које се отцепио. То нажалост није више ни Вучићева неодговорност нити само велеиздаја, него је то и очигледно лудило.
Велико подозрење изазива одредба да ће Србија и самозвани Космет успоставити и учинити оперативним заједнички објекат на прелазу Мердаре. То је заправо административна линија између аутономне покрајине Косова и Метохије и остатка Србије коју је Вучић учинио правом државном границом. И сада ће на тој граници код Мердара бити заједничка постаја на којој ће с једне стране бити српски а с друге косметски полицајци и цариници. Није речено али претпостављам да ће и тај објекат бити изграђен српским парама.
Иако Србија још није ни формално признала независност и сувереност самозваног Космета, она га по први пут придружује једном правом међународном уговору с трећим државама. То је такозвани „мини Шенген зона“ коју су Србија, Албанија и Северна Македонија најавиле октобра 2019. године, а у коју сада треба да као права држава уђе и самозвани Космет. Јер, како су Србија, Албанија и Северна Македонија независне и суверене државе, придруживање самозваног Космета том уговору само значи да је за Србију Космет држава истога ранга. А шта би то могло бити друго доли признање да је и самозвани Космет суверена и независна држава?
Велику економску штету Србији наноси одредба о подели језера Газивода, као поузданог извора воде и енергије. И што још горе, то дељење извршиће Америчко министарство енергије и друге меродавне институције САД. А како то Американци у арбитражама поступају према Србима, најуверљивији пример је Робертс Овен (Roberts B. Owen), председник арбитражног суда за област Брчко. Његовом одлуком нова Брчанска област постала је трећи ентитет, чиме су територијално и административно раздвојени источни и западни део Републике Српске. Па зар је могућно да је Вучић толико неодговоран, а можда и глуп, кад судбину језера Газиводе предаје у руке америчких арбитара, иако унапред зна да су они изузетно пристрасни према самозваном Космету?
Велике невоље у односу с Кином изазваће одредба по којој ће Србија забранити употребу 5Г опреме коју испоручује непроверен продавац. А уколико је таква опрема већ на терену, Србија се обавезује да ће је уклонити. Нема никакве сумње да је по америчкој званичној процени тај непоуздан продавац кинески технолошки гигант Хуавеј, који је Доналд Трамп већ прогнао с америчке територије. Баш нас занима како ће Александар Вучић објаснити свом великом брату Си Ђипингу зашто с територије Србије протерује најнапреднију кинеску компанију за телекомуникације.
Наравно, ако је кинеска технологије непоуздана и опасна, америчка мора бити благотворна. И зато се Вучић обавезао да зарад контроле путника у авио саобраћају и борбе против незаконитих активности Србија користи амерички систем ПИСЦЕС, АПИС, АТС-Г и СРТП. Једва да треба рећи да ова уговорна одредба није ни у каквој вези с такозваном нормализацијом односа између Србије и самозваног Космета, али је у савршеном складу са америчким економским интересима.
Затим следе две одредбе које такође нису ни у каквој вези с поменутом нормализацијом. По првој ће обе стране радити са 69 земаља које криминализују хомосексуалност како би утицале да је те земље декриминализују. По другој се обе стране обавезују да Хезболах квалификују као терористичку организацију и у потпуности сузбијају његову делатност и прикупљање финансијских средстава. Ово друго је непотребно, јер Хезболах не делује на територији Србије. Оно прво је непримерено и увредљиво. Јер зашто би се Србија залагала за декриминализовање противприродног блуда у Саудијској Арабији и Катару, кад би то много боље могле да изведу Сједињене Америчке Државе, уколико би престале да увозе нафту из ових земаља и продају им најсавременије оружје у милијардама долара?
Последња уговорна одредба изазива згражавање. Након сазнања да Израел признаје самозвани Космет као независну и суверену државу, Вучић пристаје да Србија, као трећа земља у свету после Сједињених Америчких Држава и Гватемале, премести своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Да озбиљно штити достојанство државе коју представља, Вучић је морао у знак протеста да бар повуче српског амбасадора из Израела. Уместо тога он га награђује тако што премешта нашу амбасаду у Јерусалим. То нарочито одговара Трампу не би ли на предстојећим изборима добио што више јеврејских гласова.
Коначно, у призору потписивања уговора у Овалном кабинету председника Трампа било је нечега настраног и понижавајућег. Како је Вучић по свом стасу виши од Трампа, овај је хтео и да га понизи тако што га је ставио на шамлицу за ниским столом, чиме му је и показао где му је место. А Вучић је, нажалост, толико туп и глуп да није схватио да се тиме понижава и Србија коју је том приликом представљао.
У нечему је Вучић ипак доследан. Од преузимања положаја првог потпредседника у влади Ивице Дачића он упорно и постојано истрајава у велеиздаји.
Шта су Вучићу добацивали у Подгорици, погледајте ОВДЕ.
Извор: Стање ствари
