Између Арцаха (Нагорно - Карабаха) и остатка Јерменије постојала је кратко држава под именом Црвени Курдистан, настањена Курдима која је трајала веома кратко од 1923. до 1929. године, а после тога су Курди депортовани у Казахстан. Данас је ова област де фацто у саставу јерменске државе Арцах.

Вратимо се Степанакерту

Главни град регије и де факто државе налази на територији која званично припада Азербејџану. Тренутно Степанакерт има око 40.000 становника од којих су готово сви Јермени. Азери су протерани током рата (1992–1995). Јермени су данас већинско становништво у граду, баш као и пре сукоба.

The spirit of my city #Stepanakert, the spirit of my homeland #Artsakh/#NagornoKarabakh is unbreakable.
Right after bombing of Stepanakert market by #Azerbaijan stopped, ppl started to clean up the city & eliminate results of bombing.
Video by Levon Sahakyan#ArtsakhStrongpic.twitter.com/X2A2zCuaDB

— Anna A. Naghdalyan (@naghdalyan) November 1, 2020

Степанакерт је основан 1917. године на месту малог села званог Канкенди (Каново село). До 1923. године град се и звао по имену села али су тада власти промениле име у Степанакерт у част јерменског комунисте из Бакуа - Степана Шаумјана.

Када је 1991. године Азербејџан прогласио независност од СССР-а, граду је враћен стари назив у склопу кампање азерификације и одбацивања комунистичких имена.

Убрзо су избиле борбе између Јермена и Азера у којима су превладали Јермени који су граду вратили име из периода Совјетског Савеза јер нису желели да прихвате азерски назив.

Ко је био јерменски комуниста Степан Шаумјан?

Степан Шаумјан (1878 - 1918) био је јерменски политичар и револуционар.

Припадао је Руској социјал-демократској радничкој партији у почетку свог политичког деловања, али се временом заклео на верност Руској комунистичкој партији или боље рећи - постао је бољшевик.

Шаумјан је политички деловао на подручју Кавказа. Због његове јерменске етничке припадности и улоге вође у Руској револуцији на простору Кавказа добио је надимак "Кавкаског Лењина" по угледу на вођу Октобарске револуције Владимира Иљича Лењина.

(2) Eran 8 armenios, 6 rusos, 6 judíos, 2 azeríes, 2 georgianos, 1 letón y 1 griego; y formaban el órgano de gobierno soviético de la Comuna de Bakú, que existió entre finales de abril y julio de 1918. Su líder era el bolchevique armenio Stepán Shaumián. pic.twitter.com/2uxMK3Vd6I

— Yurii Kazakov (@YuriiKazakov) October 6, 2020

Дана 31. јула 1918. године, 26 бакуских комесара покушало је да евакуише бољшевичке оружане трупе пловећи преко Каспијског мора до Астрахана, али бродове су 16. августа заузела војна пловила Централне каспијске диктатуре.

Комесари су ухапшени и смештени у затвор у Бакуу. 28. августа, Шаумијан и његови другови изабрани су у одсуству за Бакуски совјет.

Дана 14. септембра, усред забуне да је Баку пао у  турске руке, Шаумијан и његови другови комесари су или побегли или су пуштени из затвора.

У најприхваћенијој верзији догађаја, група бољшевика на челу са Анастасом Микојаном упала је у затвор и пустила Шаумијана.

Затим су се он и остали комесари укрцали на брод до Красноводска, где су га по доласку одмах ухапсили анти-бољшевички елементи предвођени њиховим командантом Куном.

Кун је потом затражио даља наређења од "Ашкабадског комитета", на челу са социјалистом Фјодором Фунтиковом, о томе шта треба учинити с њима. 

As a result of the 1918 March massacre of #Azerbaijanis by Bolsheviks and #Armenians under the leadership of Stepan Shaumyan up to 12,000 Azerbaijani civilians were killed, and thousands of Azerbaijanis fled Baku in a mass exodus. https://t.co/Xwmv9DeW2L#Armenianterrorpic.twitter.com/GQzJnwQTdg

— Aykhan Hajizada (@Aykhanh) March 31, 2019

Данас Азербејџанци сматрају Шаумијана одговорним за масакр великог броја Азербејџанаца и Турака, чак 12.000 људи у области око Бакуа и у данашњем Азербејџану. Окривљују га да је са око 10.000 бољшевика и комуниста Бакуа умарширао у град и извршио масакр над тамошњим становништвом 1918. године.

Смрт Степана Шаумијана

Три дана касније, британски генерал-мајор Вилфрид Мејлсон, чувши за њихово хапшење, контактирао је британског официра за везу у Ашхабату, капетана Региналда Тог Џонса, како би предложио да се комесари предају британским снагама у Мешеду да би их користили као таоце у замену за британске грађане које су држали Совјети.

Истог дана, Тог Џонс је присуствовао састанку Комитета у Ашхабату, који је имао задатак да одлучи о судбини комесара. Из неког разлога Тог Џонс није саопштио Мејлсонов захтев Комитету, а касније је тврдио да је отишао пре него што је донесена одлука и тек је следећег дана открио да је одбор на крају одлучио да изда наређења да комесари треба да буду погубљени.

У ноћи између 20. и 21. септембра Шаумијан и остале бољшевике погубио је стрељачки вод на удаљеном месту између станица Перевал и Акхча-Куима на транскаспијској железници.

Вести из Нагорно-Карабаха можете прочитати ОВДЕ.

Извор: Србија данас