У бојкот за Србију – испоставило се да је та парола до сада окупила највише опозиционих лидера на једном месту. На бини су у фебруару заједно стајали Драган Ђилас, Вук Јеремић, Бошко Обрадовић, Сергеј Трифуновић, Слободан Самарџић, Јанко Веселиновић. У истој сали тада је била и јединствена Демократска странка.
Међутим, то јединство поцепано је управо због бојкота, односно одлуке Сергеја Трифуновића да изађе на парламентарне и Небојше Зеленовића да изађе на изборе у Шапцу. Затим је у августу основана Удружена опозиција Србије.
Иако један од оснивача тог савеза, Вук Јеремић већ следећег дана је рекао да Народна странка од сада наступа самостално, што је Савез за Србију као програмска коалиција до тада бранио. Међу некадашњим лидерима Савеза за Србију у августу уопште није ни било Бошка Обрадовића.
"Од настанка Удружене опозиције Србије Двери су одлучиле да свој пут наставе саме, промовишући своје људе и свој програм. Ми смо странка која је странка идентитета и без идентитетског питања ми сматрамо да не можемо да наставимо у Удруженој опозицији Србије, јер је одступљено од основног питања на којем смо ми у савезу инсистирали, а то је очивање Kосова и Метохије у саставу Србије и поштовање устава и закона", каже Тамара Миленковић-Керковић, потпредседница Покрета Двери.
Ова професорка Економског факултета у Нишу често учествује у политичким акцијама Двери у том граду. Један је од троје потпредседника Покрета. Дакле, у страначкој хијерархији, она је одмах испод Бошка Обрадовића. Истиче да Двери сада траже промену изборног система и враћање на непосредну демократију. Траже и да се раздвоје локални од парламентарних и председничких избора, кад до њих дође.
"Председник СНС-а је за 500 дана најавио ванредне парламентарне изборе чиме је праткично признао да је бојкот успео и да је Влада која је изабрана практично техничка и прелазна. Међутим, поставља се питање да ли је то стратегија владајућег режима да све изборе, и ванредне парламентарне и редовне председничке и београдске, постави у истом термину. Њихова стратегија је да иду у истој коалицији СНС, СПС и СПАС и такође да ово неодрживо стање покушавају да спасе пролонгирањем дијалога. Без обзира што је основано и Министарство за дијалог и што председник ријалити скупштине Ивица Дачић покушава да тај дијалог што више одложи, мислимо да ће они фингирати дијалог", сматра потпредседница Покрета Двери.
Народни посланик Српске напредне странке Предраг Рајић наглашава да бојкот није успео.
"То што су поједине политичке опције бојкотовале изборе није допринело оно што је био њихов крајњи циљ, а крајњи је био делигитимизација власти. Ми као што видимо и са запада и са истока, и са севера и са југа, нема ниједног битног фактора који не признаје нови сазив српског парламента и који му не даје пун легимитет. Бојкот је једна пропала прича, то је био покушај Драгана Ђиласа да на тај начин угуши остатак опозиције зато што је он врло био свестан да они који не изађу на ове изборе, неће имати по вертикали право финансирање из буџета, неће имати присуство у медијима и у крајњем сами активисти тих странака неће имати мотива за борбу", сматра Рајић.
На питање да ли су погрешили што су бојкотвали парламентарне изборе, потпредседник Социјалдемократске странке Kонстантин Самофалов одговара: "Ми смо као СДС заговарали један специфичан модел да помири бојкот залагали смо се за активни бојкот и за излазак на јединственој бојкот листи".
"Мислим да је то било најделотворније решење које би нам омогућило да и данас утичемо на владајући већину. Оно што је чињеница јесте да су услови били катастрофални, нису били фер услови, нисмо имали слободне медије, једино што је добро јесте што је до краја огољен Вучићев начин управљања државом", сматра Самофалов.
Потпредседница Двери наводи разлоге због којих нису изашли на изборе, иако су, како наводи, знали да тај покрет сигурно прелази цензус "који је требало да корумпира остатак опозиције".
"Двери ће се борити за фер и поштене изборне услове, то су минимални услови у једној демократској држави, а то су слобода медија, забрана функционерске кампање и то је спречавање притисака на бираче. Што се тиче одговора на питање хоћемо ли изборе бојкотовати, то зависи од ових услова, а наравно зависи и од гаранција да ће се ови услови остварити", каже потпредседница Двери.
"Мишљења сам да део опозиција која је бојкотовала изборе овим покушавају да пронађу изговор у неким злехудим околностима, у којима они тобоже не могу да се боре, а да нису заправо себи спремни да признају како их грађани не желе и да они лично немају политичку будућност", сматра посланик СНС-а Предраг Рајић.
"СНС је више пута инсистирао да се воде преговори, али аномалија је да крупни медији којима се често замера да су режимски, рецимо РТС по мени ни најмање не делује као режимски медиј, управо крупни медији инсистирају на томе да дају равномеран простор свакој политичкој опцији, чак и оној која је на један одсто и са друге стране опцији као СНС која је на преко 60 одсто, дакле имате има исто простора у неким медијима и у неком формату као и оне опције које су ванпарламентарне или су на један одсто", верује Рајић.
Стварају ли се нови политички савези?
Тешко да су гласачи опозиције помислили да се у септембру у седишту СДС-а ствара посебна колона за неке будуће изборе. Али на иницијативу Бориса Тадића да разговарају, за исти сто сели су између осталих и Павле Грбовић и Арис Мовсесијан, данас нови лидери странака Сергеја Трифуновића и Зорана Живковића.
Те странке у јуну су ишле заједно изашле на изборе на Врачару. Да ли је то савез и за неке будуће изборе, Kонстантин Самофалов одговара: "Ми смо тај савез испробали на локалним изборима, у београдској општини Врачар, где је листа Ослободимо Врачар постала једина опозициона која је освојила двоцифрен број гласова у Београду. То се показало као добро, али мислим да је у овом моменту прерано говорити о томе које странке ће бити у овим блоковима."
На разговорима у седишту СДС-а били су и представници иницијативе Не давимо Београд. Међутим, они су недавно склопили савез за лидером странке Заједно за Србију и бившим градоначелником Шапца Небојшом Зеленовићем.
У тој коалицији је и Грађански демократски форум Александра Оленика. Тај савез нуди предлог за уједињење опозиције у три тачке – увођење нових људи у политику, фокус спољне политике на Брисел и Вашингтон и укључивање у решавање косовског питања. Да ли ће тај и неки други савези да се испробају на београдским изборима који свакако долазе на пролеће 2022?
"Долазе нам београдски избори, сигурно најважнији после републичких, и управо на тим изборима имаћемо можда и најбољу прилику да уздрмамо Вучићев режим и упоредна пракса показује да опозиција неретко побеђује у главним и великим градовима те аутократске режиме. Имамо пример Мађарске, где је Орбан изгубио Будимпешту, Турске где је Ердоган изгубио Истанбул и Анкару, ево сад имамо пример Републике Српске где је опозиције победила у Бањалуци", наводи потпредседник СДС-а Kонстантин Самофалов.
Ипак, Предраг Рајић из СНС-а наводи да је Србија предалеко од Мађарске и Турске.
"Ви у Србији имате изузетно доминантну СНС, па онда након много места празно, па СПС као коалиционог партнера СНС-а, па онда најдоминантније мањинске странке и тек онда око цензуса од три одсто неке опције које се противе СНС-у. Ту престају све сличности између Србије, Мађарске и Турске, јер тамо заиста имате 50 одсто људи уз власт, а остатак је против. У Србији то уопште није тако, тако да ја не видим да постоји нешто што би ишло у том правцу, да имамо на пример оно што се десило у Будимпешти или Дебрецину или Сегедину, или у Турској, у Измиру и Анкари. Овде је подршка Александру Вучићу далеко већа него Ердогану у Турској и Орбану и Фидесу у Мађарској", наводи Рајић.
Дритан, Здравко и Драшко у Србији?
Kад год се десе победе опозиције у региону, у делу опозиције у Србији почне прича да би тај модел могао да се преслика на Србију. У августу, након што је опозиција у три колоне победила Мила Ђукановића, у Србији се тражио одговор на питање које би биле колоне у Србији и ко су овдашњи Дритан и Здравко? Након што је Драшко Станивуковић у Бањалуци победио Додиков СНСД, у Србији се тражи Драшко.
"Ми имамо искуство из региона, ми видимо тектонске поремећаје ја бих рекла у српском свету, и у Црној Гори, и у Републици Српској и видимо да нова лица и они који нису били на власт, јесу оно што народ жели", истиче потпредседница Двери Тамара Миленковић-Керковић.
"Оно што је дефинитивно евидентно овде јесте да је српска опозиција неинвентивна, па кад виде да је Зеленски победио у Украјини, они овде узму једног глумца и дају му палицу као са Трифуновићем. Мислим да српска опозиција мисли да је довољно да копирају и да ће победа доћи сама од себе. И други што нису способни да се аутоперципирају. Да схвате да у њима грађани виде носиоце бившег пропалог режима ДС-а и да они као такви никакве промене у Србији не могу донети", сматра Рајић.
Медији, кључна реч за одлуку о бојкоту?
На констатацију Самофалову из СДС-а да неки људи верују у аргумент власти да их народ неће, да не познају Србију довољно и да им медији ништа не би помогли, одговара: "Иначе је манир аутократских управљача да сву кривицу пребацују на другога, чак и кад констатујете да представници власт се појављују 200 или 300 пута више него представници опозиције у свим медијима са националном фреквенцијом, они ће и тада рећи како је то могуће".
"Јасно је у земљи где владајућа странка има 750.000 чланова више него Савез комуниста, да је у таквом систему власти сужено опозиционо деловање, врше се притисци – ако не гласате за владајућу странку, а радите у јавној управи, добићете отказ, ако не гласа ваш син, неће добити посао који је обећан. У случају медија постоје случајеви директне цензуре, постоје аутоцензура, погледајте на шта личи дневна штампа и биће вам јасно у каквом друштву живимо", поручује Самофалов.
Медији – то је најскупља реч српске опозиције. Додају – то је и кључна реч за одлуку да ли ће наредне изборе 2022. бојкотовати или на њих изаћи?
Ипак, Предраг Рајић не мисли да су у Србији медијске слободе угрожене.
"Погледајте медијски репертоар у Србији, видећете да у кабловском оператеру који је најдоминатнији у Србији, а који покрива око 53 одсто ТВ пријемника имате на првом и другом програму, ускоро ће бити и на трћем опозицине ТВ канале, и те опозиционе канале где не можете чути ништа објективно о овој власти већ се доводе искључиво гости који ће са различитих позиција, није битно левих или десних, критиковати Александра Вучића, неретко га омаловажавати, и називати га погрдним именима, што свакако не доприноси побољшању политичке климе у Србији", каже Рајић.
"Такође, ти исти медији покушавају да створе климу путем портала или дневних листова или недељника или да покушавају да представе да је у Србији тобоже поларизована сцена, на једној страни Александар Вучић и странке окупљене око СНС-а, а на другој опозиција, па се боре за по један глас, то уопште није тако", сматра Предраг Рајић.
О чему онда могу разговарати власт и опозиција? И ко може да посредује у том дијалогу? Неки су помислили да ће то бити део посла Министарства за друштвени дијалог. Али Гордана Чомић каже: "Министарство није надлежно за политички дијалог, већ је он у надлежности Народне скупштине и Европског парламента."
Шта се очекује од ЕУ?
Тамара Миленковић Керковић истиче да је Европска унија и у претходним изборима била укључена у дијалог, али, како наводи, "њихова каснија подршка лажним и антиуставним и недемократским изборима је показала да они заиста немају намеру да Србију као већ проглашену антидемократску државу од стране међународних инстиуција доведу у стање демократије".
"Тако ми пристајемо на посредовање Европског парламента, али очекујемо од њих да кад неки услови буду усаглашени, да се они поштују, као што смо видели у Црној Гори или Северној Македонији. Међутим, ако Европска унија настави да повлађује антидемократском режиму, ми ћемо за изборне услове морати да се изборимо сами. И томе служи удруживање опозиције", истиче потпредседница Покрета Двери.
Kонстатнин Самофалов из СДС-а сматра да је трагично да ЕУ неретко жмури на оно што се дешава у Србији.
"Зато ми позивамо Европски савет и Европску комисију да констатују званично да у Србији имамо неслободне медије, да немамо деморкатију и да потом одреди представника који ће модерирати тај дијалог између власти и опозиције, и то је једини начин да дођемо до избора на којима нам се неће смејати читава Европа. Или се макар подсмева потајно", истиче Самофалов.
Ипак, народни посланик напредњака Предраг Рајић истиче да је Европска унија врло јасно изнела свој став да су ови избори били легитимни.
"Ми нисмо држава којој је потребан тутор, ми имамо јасан политички пејзаж, СНС има четири петине гласова, они једну петину, треба да се чују да институционализују свој став, али је проблем у томе што имате део опозиције окупљене око Драгана Ђиласа који је довео те грађане у ситуацију да немају своје представнике у парламенту, то је био њихов став, и грађана које нису желели супститут у виду неких странака које су изашле на изборе", истиче Рајић.
Kога и који број људи представља бојкот опозиција није познато, јер ова групација странака није изашла на изборе. Власт истиче да је тема о подељеном друштву вештачки наметнута. Тако се напета политичка ситуација додатно компликује. И вртимо се у зачараном кругу. Тако изгледа Србија пет месеци након избора. Да ли ће нам следи време дијалога?
Који лидери Западног Балкана су по Бајденовој мери, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
