Као главне полуге за остварење својих интереса моћници користе се правосуђе, медије, парламент и полицију, а више од половине испитаних је навело да полиција не штити грађане већ интересе криминалаца, политичара и финансијски моћних појединаца.
Ови ставови су се пресликали и на перцепцију корупције, па грађани као најкорумпираније државне институције виде политичке партије, судство и полицију.
Више од 90 одсто грађана сматра да се у државној управи запошљава путем родбинских и политичких веза као и подмићивањем, наводи се у истраживању.
Више половине грађана сматра да у Србији или нема демократије или да је она са великим проблемима. Зато не треба да чуди што грађани сматрају да Народна скупштина има најмањи утицај на доношење политичких одлука, мањи од домаћих тајкуна и страних фирми, као и великих страних сила. Огромна већина грађана њих 90 одсто, пак, сматра да је Председник Србије кључни актер у доношењу политичких одлука у Србији.
Ако узмемо у обзир претходно изнете налазе да политичари раде за свој интерес као и за интересе страних и домаћих богаташа, намеће се закључак да је главни актер у заробљавању државе Председник Републике.
Но, чини се да грађанима и није много стало до демократије у Србији, јер су они или равнодушни према начину владања или су начелно за демократију, али сматрају да у садашњим условима у Србији треба "чврста рука" односно отворено су за ауторитарни начин владавине.
Равнодушност грађана се пресликава и у њиховом односу према великим политичким променама у Србији: 5. октобра када је коалиција ДОС дошла на власт, односно 2012. године када је СНС отпочео своју владавину, јер већина испитаника сматра да је све остало исто само су једни политичари заменили друге. Стиче се утисак да грађани сматрају да је системска корупција "нормално стање ствари" у Србији.
Апатичност грађана је видна и у њиховој неспремности да учествују у активистичким иницијативама јер је свега 20 одсто испитаника спремно на такав вид активности. Као најјачи мотиви за укључивање грађана у активистичке иницијативе издваја се решавање проблема које погађају њих лично или њихове ближње, као и помагање другима, те у случају угрожености јавног добра.
С друге стране, грађани су најмање спремни да се укључе у иницијативе које за циљ имају промену власти, иако налази истраживања указују да испитаници сматрају да политичари злоупотребљавају власт.
Грађани практично сматрају да политичке и државне институције које су оценили као корумпиране и да раде за партикуларне интересе, а не за јавно добро треба да се самостално изборе са свим проблемима скопчаним са злоупотребом механизама власти и корупцијом.
Тако, 2/3 испитаника сматра да давање отказа државним службеницима одговорним за злоупотребе и формирање специјалног тужилаштва и полиције сачињених од честитих људи главни начин да се политичари натерају да раде у интересу грађана.
Иако испрва овај налаз може деловати чак и охрабрујуће, уколико га увежемо са чињеницом да су грађани спремни да се ангажују пре свега у ситуацијама које њих лично погађају, те са њиховом склоношћу и толеранцији за недемократске облике владавине, намеће се закључак да они остављају решавање важних (политичких) проблема неком "просвећеном аутократи".
Могућа објашњења за овакве ставове грађана можемо наћи у њиховој изложености медијској пропаганди власти и слању порука да су „сви политичари исти“ и да су и „они пре нас исто и још горе радили“. На то нам може указивати податак да после војске и СПЦ-а, грађани највише верују медијима које прате.
У Народну скупштину, Владу и судство грађани имају најмање поверења, а што се тиче Председника Републике, чак 57 одсто испитаника нема поверење у њега.
Преминуо патријарх Иринеј! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Директно
