“Понижавајуће је и страшно оно што се догађа… Ја сам годинама радила у операционој сали, дневно сам имала по пет операција, а сада радим у магацину као благајник да бих зарадила плату. За мене места нема јер сам била на трудничком и породиљском”, прича огорчена.
За портал Нова.рс она објашњава како су велике муке на послу кренуле и много пре трудноће.
“Радила сам шест година у здравственом центру као медицинска сестра техничар. Сви уговори су ми били на одређено време. Дешавало се да после 10 дана добијем прекид радног односа, после две недеље или после пар месеци јер би се ти људи на чијој сам била замени вратили са боловања. И тако је било са десетак мојих уговора”, прича.
Пребацивали су је бесомучно са одељења на одељење.
“Лагали су – само да овај оде у пензију и добићес за стално, само да овај оде у инвалидску и ти добијаш за стално, што се никада није десило. А за све то време запошљавали су се за стално људи који немају ни дана радног искуства. После неколико промена, три године сам радила на одељењу дијализе”, прича како се увек трудила да буде врло одговорна и давала максимум, што би сваки колега и начелник могли да потврде.
“Прекинули су ми радни однос јер се жена коју сам мењала вратила са боловања. Неколико месеци нисам имала посла и онда сам се запослила на одељењу анестезије. То је био огроман шок за мене јер после толико времена на дијализи идем у другу област у којој немам искуства. За то време на дијализи примају колегеницу за стално.”
Прича како је, упркос свему, и даље радила предано, не слутећи шта је чека.
“После шест месеци рада остајем у другом стању, и у трећем месецу трудноће одлазим на трудничко боловање. Плату нисам примала 100 одсто јер по новом закону нисам имала 18 месеци везаног радног стажа пре трудноће”, жали се ова мама која је после трудничког наставила породиљско боловање од 11 месеци.
“По завршетку породиљског боловања добила сам отказ. Све се то десило у тренутку када је 22 људи примљено за стално и осморо њих на одређено. Добијали су решења за стално људи који су имали по месец или два радног стажа или ниједан дан, а ја као неко ко је ради шест година добијам отказ.”
Прича и како је, природно, питала надређене у чему је проблем.
“Нико ми није одговорио које то критеријуме нисам задовољила. Тако сада радим у једном магацину као благајник да бих зарадила плату за своју породицу. А некада сам радила по пет операција дневно и спасла много живота, што и јесте мој посао и моја замисо живота. Али нажалост, у овој земљи се не цени рад ни мајчинство, већ у којој си странци или ко ти је стриц или ујак.”
Тачију прети доживотна робија? Више о томе ОВДЕ.
Извор:
