Пише: Војислав Милованчевић
Кад се вратио из Црне Горе, био је разоружан и поражен. Међутим, није дуго требало председнику Вучићу да дочека “својих пет минута” и да на свом терену организује програм испраћаја патријарха баш онако како њему одговара. Тужно, али истинито, смрт две истакнуте црквене личности за Вучича су биле идеалан параван за самопромоцију. Нису битни ни повод, ни околности. Битна је позорница и он на њој.
Они што га претходног пута осујетише у намери да одржи говор у Подгорици на сахрани митрополита Амфилохија, сада су имали прилику да га чују. У типичном, вучићевском маниру, председник се пребацио у улогу мудрог старца, објашњавајући владикама како и на који начин је водио бригу о старцу који је пао у болничку постељу.
“Само хоћу да кажем да је на дан кад је отишао у болницу, позвао ме и рекао ‘Морам ли, Александре, у болницу? Зашто ја да заузимам постељу?’. Дан касније ме је питао је ли све под контролом, а трећи дан ми је рекао ‘Не брини, са мном ће бити све у реду, него види да око Српске и Косова буде све добро’. И више се нисмо чули”, рекао је шеф српске државе.
Испред позорнице на којој је Вучић говорио о себи и патријарху, прве редове су чинили гости спремни да на сваку реч председника климну главом. Места за оне са прекорним погледом било је тек у четвртом и петом реду. Ништа није смело да омета председника у намери да себе представи као човека без којег би последње године живота патријарха биле незамисливе. Баш као и његови последњи дани.
Након посете ковид одељењу, пропагандних суза, последњег поздрава и објаве смрти на Инстаграму, говор одржан у Храму Светог Саве био је закључак једне тужне и мучне приче у којој је један човек још једном истурио себе у први план, занемарујући контекст у којем се налази.
Потреба за одржавањем рејтинга надвладала је здраворазумску. Због такве потребе, више није довољно да се председник пита хоће ли Борча добити канализацију, село трафостаницу или да ли ће гондола бити са две или три жице.
Није довољно ни да његова буде последња и кад неко реши да напусти овај свет. Он мора да одлучи и како ће изгледати тај одлазак.
Дачић се појавио на сахрани патријарха Иринеја а његов следећи потез згрануо је све присутне у Храму Више о томе ОВДЕ.
Извор: nova.rs