Ова скандалозна одлука, осим што је врхунски доказ да проусташка власт на челу с Колиндом Грабар Китаровић велича и наставља антисрпску политику, значи да више нема препрека да се доказани злочинац прогласи за католичког свеца.
Штавише, стручњаци су убеђени да ће Српска православна црква тешко стопирати Степинчеву канонизацију!
Притисак на папу
Срамну одлуку хрватског ванрасправног већа, која је донета на рочишту затвореном за јавност, образложио је судија Иван Турудић, уз тврдњу да је суђење Степинцу било „монтирано и политичко“ (!?!).
– Довољно је прочитати делове записника и видети да је то била комунистичка освета кардиналу Степинцу и морална дисквалификација Католичке цркве. Ова пресуда има дубоки значај за хрватску историју – одвалио је Турудић, док је Борис Степинац, нећак који је тражио ревизију суђења, поручио да је кардинал био „праведник“!?
Коментаришући овај скандал, председник Србије Томислав Николић истиче да је то притисак на папу. Како каже, припрема доказе о Степинцу које ће предочити СПЦ и комисији у Ватикану.
– Хрватска затрпава јаме у које су усташе закопавале Србе. Ако овако настави, ископаће понор у који ће упасти и остати без подршке цивилизованог и антифашистичког дела човечанства. Добио сам уверавања од папе Фрање да неће бити журбе с одлуком о Степинцу, јер би он био први хришћански светац ког СПЦ не би признала – наглашава Николић, додајући да Степинац није осуђен у Хрватској, те Загреб нема шта да поништава:
– Степинац је осуђен у Југославији, а Србија је наследник и правни следбеник свих Југославија…
Следи ли Павелић?!
Александар Раковић, сарадник Института за новију историју, сматра да ово помаже Степинчеву канонизацију.
– Талас неоусташтва је преплавио Хрватску. Степинчева канонизација је политичке природе и нема везе с теологијом. Католичка црква жели да се амнестира за злочине НДХ. Треба бити забринут јер би ово могао да буде први корак и за рехабилитацију Анте Павелића, па чак и за његову канонизацију – закључује Раковић.
Комисија даје коначну одлуку
Алојзије Степинац, подсетимо, кључни је камен спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској. У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије, којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца током Другог светског рата. Комисија је основана на иницијативу папе Фрање.
Чињенице
* Степинац је 1946. осуђен на 16 година затвора због сарадње са усташама
* Хрватски Сабор 1992. донео Декларацију о осуди политичке пресуде Степинцу
* 1998. године папа Јован Павле ИИ прогласио је Алојзија Степинца блаженим * Ватикан 2014. покренуо канонизацију, али се томе успротивила СПЦ
Извор: Информер
