Можда се случајно тако десило, али с једне стране европског финансијског договора нашли су се "Трамписти", а на другој су они други.
Мађарска и Пољска нису дале потписе сагласности за активирање службеног усвајања седмогодишњег буџета и фонда за економски опоравак, укупно више од 1.800 милијарди евра. Тај пакет је с тешком муком уговорен у јулу, након вишемесечних разговора и маратонског самита у Бриселу, али о томе детаљније нешто касније. Најпре о великим кризама које дрмају Европу. Има их превише да би се о њима могло детаљно дискутовати на сутрашњем видео-самиту лидера ЕУ.
Неумитно истиче рок за постизање трговинског споразума о Брегзиту и све је мање изгледа да ће уопште бити некаквог договора. То не би проузроковало значајну штету само у Великој Британији, него и у ЕУ. У току је врхунац преговарачке кризе, а гласање Европског парламента о евентуалном договору за устројство односа након Брегзита, одложено је за 28. децембар. Но, велико је питање хоће ли уопште бити о чему да се гласа.
Друга по реду, али не и по величини кризе је терористичка претња, која траје годинама, али је у последње време попримила још страшнији облик. Сазнали смо за одсецање људских глава у европским престоницама. Како уопште одговорити на то? Како се осигурати за божићне празнике?
Питање европске безбедности додатно је пољуљано изборном кризом у Америци, а Француска и Немачка различито виде будућу улогу САД-а у стратешкој одбрани ЕУ. Париз заговара својеврсну стратешку аутономију, а Берлин поручује како не треба потхрањивати илузије да ЕУ може имати безбедност, стабилност и просперитет без НАТО-а и САД-а. Тешко је рећи која процена има дужи рок, али су трансатлантске везе европска реалност.
Ту је и свеприсутна пандемија која попут горива распаљује све споменуте кризе. Отворено је и питање основних грађанских права и слобода у ЕУ, јер су у неким земљама чланицама, као у Грчкој, на снази привремене забране јавних окупљања, због опасности од ширења заразе корона вирусом. Поједини заступници Европског парламента упозорили су да би у неким земљама могло доћи до ризика од злоупотребе таквих мера. Грчка опозиција тврди да је отворена Пандорина кутија, те да је заправо реч о забрани протеста.
Дакле, финансирање, Брегзит, тероризам, стратешка небезбедност и протести. То су пет актуелних криза које се отимају контроли. А све то заједно додатно је катализирано здравственом кризом великих размера, јавним дуговима који иду у небо, те највећим економским падом од Другог светског рата. Како би се то уопште могло решити?
Не треба веровати политичким и берзанским шпекулантима који нас уверавају да ће цепиво решити све. Само не губите наду, поручују нам. То може изгледати подједнако наивно веровање, као да би наркоман могао решити своје дебеле проблеме тако што ће себии ушприцати још хероина. Цепиво би могло евентуално излечити свет од короне, али ће тај процес вероватно потрајати годинама.
С друге стране свет се већ превише задужио. Према последњим званичним подацима ММФ-а, централне банке широм света већ су издале 19.500 милијарди долара на име кризних програма подршке економији. То је већ превише новца да би се могли правити озбиљни планови за његово враћање у року који људски живот може да обухвати, па је с те стране логично и да се заграби још. Но, чини се да овог пута то не може проћи без тешких последица, како је знало пролазити последњих година. Рецимо у случају банкрота Грчке или глобалне финансијске кризе 2008.
Вратимо се најновијем од безброј отворених питања у Европи, оном о ратификовању договора о расподели 18 стотина милијарди евра. Варшава и Будимпешта не желе да пристану да се исплата новца из споменутог пакета услови механизмом владавине права. Они страхују да би то могло омогућити Бриселу да им закочи финансирање, ако ЕУ процени да се не владају складно владавини права. Такве оцене Веће и Парламент ЕУ могли би да извуку на бази односа ове две државе према прихвату миграната или легализовању истополних бракова, на пример.
То су главни страхови Мађарске и Пољске, а њихов главни аргумент је – потписаћемо све што је усаглашено у јулу, али овога није било. На њиховој страни је премијер Словеније Јанез Јанша који каже да се договор мора поштовати у својем облику из јула. Што се тиче принципа владавине права он је одбацио писање медија да те две земље не прихватају владавину права, јер државе у којима се то не поштује нису ни могле да постану чланице Европске уније. Имајући у виду историју преговарачких поглавља 23 и 24, Јаншин резон делује убедљиво.
Главни напад на Мађарску и Пољску дошао је из Немачке. Њихов министар спољних послова Хајко Мас рекао је да је боље да не каже шта мисли о њиховом вету на усвајање буџета и кризни фонд. На крају је казао да Немачка као председавајућа ЕУ има улогу медијатора у овој ситуацији, те да верује у брзо решење проблема. Немачки министар за европске послове Михаел Рот рекао је да нема оправдања за даља одлагања и да се сви морају понашати одговорно. - Није време за вето, него за солидарност - каже Рот. Шта би томе могло да се приговори?
А ево шта је писало у јулу о владавини права. Да ће финансијски интереси Уније бити заштићени складно принципима уграђеним у Споразум о Унији, посебно вредностима из члана 2. И да Веће ЕУ посебно наглашава значај поштовања владавине закона, те да ће на бази тога бити уведен режим условљавања за заштиту ЕУ буџета „Следеће генерације“.
У споменутом члану 2. пише да се Унија темељи на вредностима поштовања људског достојансва, слободе, демократије, владавине закона и поштовања људских права, укључујући права припадника мањина, као и да су ове вредности заједничке државама чланицама у друштву у којем превладавају плурализам и недискриминација, толеранција, правда, солидарност и равноправност жена и мушкараца. Заиста то пише.
Узимајући у обзир претходно, од јула до новембра формулисано је да је за одлуку о кажњавању неке земље, и смањењу или обустави исплате средстава, потребна квалификована већина у Већу ЕУ. Неки то виде као сигурносну кочницу која не омогућава западним и земљама са севера да изгласају кажњавање истока и југа. Виктор Орбан то види друкчије. Он је оценио да не може пристати на предложени механизам санкционисања, јер тако дефинисан концепт пружа могућност за политичке злоупотребе. Тешко је рећи да Орбан није у праву када спомиње могућности. Истовремено, он користи погодност што је за усвајање финансијског пакета неопходан консензус, па покушава да из тога извуче неку корист.
Орбан и Анџеј Дуда треба да буду спремни на жестоку љутњу и непријатан разговор с Ангелом Меркел. Она је до сада успешно ломила отпор "бунтовника" у редовима ЕУ, па би исто требало да се деси и овог пута. Јако су мале шансе да Орбан и Дуда неће пристати. Уосталом, обојица су као Трамповци честитали Бајдену избор за председника. Орбан јасно, а Дуда увијено, али је и он честитао. А Јанша је донео крупну одлуку када је одлучио да остане Трамписта до краја.
Трамп је већ постао историјска личност. Успео је да подели свет на Трамписте и Антитрамписте. Својевремено је нешто слично пошло за руком Путину, који је то поднео без гримасе на лицу. Но, о томе другом приликом.
Док су Америка и Европа у тешкој кризи и то не крију, а док Русија трпи и ћути, Кина је у експанзији. У Кини нема кризе, тамошњој економији цветају руже. Пре пар дана потписала је споразум о слободној трговини (РЦЕП) са још 15 азијско-пацифичких држава. Створена је тако слободна трговинска зона која обухвата око 30 одсто светске популације и исто толико привреде. Тако велики комад тржишта још нико није одломио. То је веће од Европске уније или Уније САД-а, Канаде и Мексика, а веће је и од Путинове Евроазијске уније. Индија је дуго преговарала и на крају одустала од уласка у дотични споразум.
Тако некако стоје ствари за карташким столом или на шаховској табли, како се колоквијално понекад каже. Кина граби да преузме улогу лидера глобализације и о томе се навелико пише. Тамошњи експерти користе термин "обнова глобализације". Кренула је обновљена глобализација са кинеским карактеристикама. Уосталом, председавајући америчког ФЕД-а Џером Пауел пре пар дана је први пут говорио о некаквој новој економији, а не о опоравку препандемијске економије.
Имајући у виду како раде Кинези, не треба сумњати да су прорачунали „у пару“ колико новца би требало да зараде од нове прилике. На њиховом домаћем тржишту је 1,4 милијарде људи, а на тржишту РЦЕП је око 2,2 милијарде. То је потенцијално 57 одсто више купаца кинеске робе ослобођене царина, а то је много, много новца. Пуно више од оних 1.800 милијарди око којих је запело у Европи.
Орбан је у праву када тврди да у договору из јула не пише да Мађарска неће добити новац, уколико не одобри истополне бракове, али се једноставно превише пута споменула владавина права у оквиру овог финансијског договора да му је то морало пасти на памет пре него што је пристао у јулу.
Шта би онда заиста требало да значи буџет „Следеће генерације“ ЕУ? Пре свега краткорочну помоћ за преживљавање, па онда све остало, укључујући зелену агенду. Пре или касније Европи ће бити потребан велики, јако велики новац како би „покрила“ своје дугове и дефиците. Хоће ли исти "Следећа генерација" морати негде да позајми или се могу чврсто поуздати у садашњи договор у чијој двосмислености се даве они који су га смислили?
Кренула иранска армада од 1.000 ратних бродова! Више о томе ОВДЕ.
Извор: advance.hr
