Нови тенкови ће бити распоређени у будући батаљон у Нишу, у касарани "Мија Станимировић", која је некада била седиште једног од јаких здружених тактичких састава ЈНА - 211. оклопне бригаде. Од тенкова и тенкиста те бригаде 2007. настао је 36. тенковски батаљон Треће бригаде Копнене војске Србије.
Када стигну и преостали најављени тенкови, ВС ће имати чак шест тенковских батаљона. У Сремској Митровици, Краљеву и Нишу налазе се 15, 26, и 36. батаљон са тенковима М-84, у Врању се налази 46. батаљон са М-84 и Т-72М, док је у Зрењанину батаљон Банатске бригаде са тенковима Т-72М.
Русија је пре четири године најавила донацију од 30 тенкова Т-72, у пакету са шест Мигова 29 и 30 модернизованих извиђачких оклопних возила БРДМ-2 МС. У то време није била прецизирана верзија и у стручној и заинтересованој јавности веровало се да ће то бити Т-72С.
Пролећа прошле године сазнало се да Румунија неће дозволити превоз тих тенкова Дунавом до Србије јер примењује санкције ЕУ према Русији. Околности које су допринеле препрекама у превозу нису никада до краја разјашњене јер се званичници заинтересованих држава нису оглашавали.
Због проблема са транспортом преко Румуније једно време тема донираних тенкова пала у заборав, али је недавно поново покренута када је ваздушним (дакле најскупљим) путем испоручена прва чета тих тенкова на аеродром у Батајници.
На сајту Flightradar 24 од 28.октобра па наредних пар недеља готово свакодневно појављивао се траг четворомоторног Иљушина 76 руске цивилне фирме Авиацон Зитотранс који је долазио и одлазио са аеродрома "Миленко Павловић", Батајница.
Руски авион полетао је са међународног аеродрома Анапа који је смештен на североисточној обали Црног мора. Маршрута је водила преко мора изнад обала Турске и затим кроз Бугарски ваздушни простор до Србије. Званично није потврђено, али било је очигледно да се ради о превозу тенкова.
Прве фотографије са батајничкох аеродрома потврдиле су да се ради о верзији Т-72Б1 МС. Реч је о предложеној модернизацији тенка Т-72Б који је руска војска одбацила у корист Б3 варијанте, а које је онда као донацију проследила савезничким земљама - Никарагви, Лаосу и сада Србији.
Предности и мане у односу на М-84
Тенк, који је неформално назван и "Бели орао" заостаје за варијантом Б3 али има бројне предности у односу на основни борбени тенк у ВС - југословенски М-84 и М-84А и понеку ману.
Реч је о тенку који већ долази модернизован и ремонтован, са нултим ресурсом, што представља драгоценост када се зна да ВС има дуготрајни проблем са ремонтом М-84, који су стари по 30-ак година и који су прошли све оружане сукобе 90-их година.
Т-72Б1 МС има бољу оклопну заштиту, термовизијски систем осматрања и нишањења, могућност испаљивања водјене ракете Рефлекс кроз цев топа и даљински управљању борбену станицу на куполи са митраљезом калибра 12,7 милиметара.
Сви чланови посаде имају дигитализоване радне станице, а термовизија омогућава врло ефикасно дејство ноћу, што је можда и највећа предност у односу на М-84. Панорамски нишан командира који доминира левом страном куполе препознатљива је одлика Т-72Б1МС у односу на остале варијанте и деривате Т-72.
Тенк има нешто бољи основни оклоп у односу на М-84, модуларни експлозивно-реактивни оклоп (ЕРО) Контакт-1 и побошљани топ калибра 125 милиметара.
Руски тенкови ће доћи у војску која користи М-84. То је прва и то врло добра модернизацијуа тенка Т-72 који је уведен у наоружање још 1973. године. Т-72Б1МС су само једна од десетина модификација које су продужиле животни век тенка у недостатку одговарајуће замене.
Са друге стране, главне предности домаћег М-84 су јачи мотор и систем за управљање ватром.
У Војнотехничком институту (ВТИ) и југословенској војној индустрији пројектован је и интегрисан први систем за управљање ватрома на Т-72 средином 1980-тих година када СССР и ни један други корисник нису имали сличан уређај. После декада које су прошле, још није застарео и чују се гласине да тенкисти ВС кажу да би волели да са М-84А одмере вештине са колегама из других земаља на традиционалном тенковском биатлону у Русији.
Оригинални мотор Т-72 снаге од 780 КС на М-84А доведен је до снаге од 1.000 КС. Тенкове из руске донације према подацима за Т-72Б1МС из руских отворених извора покреће мотор снаге 840 КС.
Оно где улазимо на терен нагађања јесте како дефинисати место Т-72Б1 МС у односу на планирану модернизацију М-84. С обзиром на то да је у више наврата представљана различита варијанте модернизације (АБ1, АС1 и АС2) за потребе анализе сагледаћемо само оно што је очигледно.
Извесно је да би планирана српска модернизација имала бољи ЕРО у односу на Т-72Б1 МС. Руски тенк има старију генерацију ЕРО Контакт 1, која је знатно слабија од Контакт 5, коју има Б3.
У стручној јавности се шпекулише да је домаћи ЕРО М-19 бољи чак и од Контакт 5 а да је незнато слабији од ЕРО Реликт, што га чини супериорнијим у односу на оно што нуди тенк из руске донације. Осим што се ради о квалитетнијем ЕРО, он покрива и већу површину а боље је и уклопљен.
Може се претпоставити да би АС1 имао и систем самозаштите, као и нешто бољу бочну заштиту гусеничног дела, с обзиром да комбинује ЕРО, и противкумулативну гумирану "сукњицу" и решетку. Остале предност или мане остаће мистерија док коначно не буде представљена финална верзија српске модернизације тенка.
Логистички, кадровски и политички изазови донације
И док не треба имати дилему око тога да ли ће нови тенк имати своје место у ВС, остају питања како ће ти тенкови бити одржавани, ко ће их користити и да ли би Београд могао да има и неке политичке проблеме због њиховог пријема.
То што Т-72Б1 МС представља значајан технолошки корак напред, не мора увек да буде позитивна ствар за једну земљу попут Србије која за три деценије од распада СФРЈ није у потпуности успела да освоји чак ни ремонт тенкова које је сама производила.
ВС сада већ користи 247 тенкова М-84 и Т-72М у четири тенковска батаљона КоВ, плус батаљон у територијалној Банатској (ратној) бригади. Када се томе дода очекиваних 30 тенкова Т-72Б1 МС, поставља се питање ко ће попуњавати 277 тенковских посада, ко ће одржавати толику технику и где се тачно у Србији налази борбена просторија погодна за развој толиког броја тенкова.
Од раније је познато да ВС муку мучи са бројем расположивих тенковских посада, а највећи број тенкова који смо имали прилике да видимо на једном месту било је на великој паради у Нишу 2019. године када је Булеваром Николе Тесле у том граду прошло тачно 50 тенкова М-84, што је еквивалент једног батаљона.
Неизвесна је и перспектива јер, с обзиром да се ради о донацији, није познато да ли би Србија могла да докупи додатну количину.
Вијетнам је недавно изразио интересовање за набавку 60 комада, а од исхода тог посла зависиће и одговор на то питање. Оно што је извесно је да, због различитих конструкционих решења, практично није могуће унификовати тенкове Т-72М који се већ користе у ВС са тенковима који су стигли у оквиру донације.
Последица ће бити велико шаренило технике, проблематично за одржавање и снабдевање резервним деловима. Домаћа модернизација, према најавама из Министарства одбране, биће проведена фазно па ће ВС истовремено користити тенкове М-84, М-84А, М-84АС1, М-84АС2, Т-72М и Т-72Б1МС.
Треба се подсетити да Србија има и политичке проблеме због наоружавања у Русији.
Иако НАТО званичници рутински у јавним наступима понављају да Србија, као војно неутрална земља, има право да сама бира са ким ће градити војну сарадњу, из Европске уније се не крије да се од Србије очекује да, као земља кандидат за чланство, усклади своју спољну политику према Москви са тим савезом.
Брисел својим чланицама забрањује увоз, куповину или транспорт оружја из Русије уколико су уговори или споразуми закључени након 1. августа 2014.
Слични тонови стижу и из Вашингтона. Због набавке руског оружја Београд је прошле године посетио Томас Зарзецки, директор Радне Групе 231 Бироа за међународну безбедност и контролу наоружања Стејт Департмент задужен за CAATSA санкције против Русије, Ирана и Северне Кореје.
О операцији две европске војне силе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Балканска безбедносна мрежа
