Та друга фаза нам показује висок степен организованости, неколицина нападача, координисани напади на неколико локалитета, употреба ватреног оружја (за разлику од раније коришћеног лако доступног хладног оружја), употреба униформи- сви нападачи су били обучени у бело. Управо то облачење у бело, представља симболику „чистоте" и „мучеништва", ово је управо битна разлика у односу на нападе задњих пет година. Све изнето је звоно на узбуну, јер упућује на постојање терористичке ћелије са аутономним капацитетом деловања са становишта снага и средстава. И управо као и у претходним случајевима у Бечу смо имали напад на ткз.меке мете, тј. Цивиле који нису у стању да се бране или претпоставе претњу - објашњава Обрадовић.
У последњих две недеље сведоци смо свирепих терористичких напада на европском континенту. Многи експерти за анти-тероризам, не одговорно, у глас, понављају да су карикатуре француског часописа Шарли Ебдо повод за тероризам. Међутим, ти исти експерти заборављају да је прави узрок тих терористичких напада радикализација, а не сатира. Са друге стране екстремисти увек настоје да нађу оправдање за своје накарадне погледе на свет, и уопште није важно коју ће друштвену појаву или догађај злоупотребити, наравно увек настоје да злоупотребе емоције у најширем смислу. Један угледни међународни лист, је написао текст под насловом „Не постоји људско право да се не буде увређен". Дакле, европски секуларизам је искључиво добар повод, да се нападну демократска и грађанска друштва. Нема сумње, да би се свакако нашао неки други разлог. За сваки терористички напад, неопходне су две ствари, мотивисаност и оперативна способност извршилаца. Управо та мотивисаност лежи у радикализацији, као процесу током кога појединац усваја искривљену идеолошку слику и свест о друштву у коме живи и ради. У историји тероризма не постоји напад који је изведен, а да појединац није био радикализован. За то имамо примере од отмица авиона, талачких криза, до напада бомбаша самоубица - појашњава.
Подсећа да иза сваког напада стоји мрежа зла
- Терористички циклус који је шокирао Европу, започео је Чечен друге или треће генерације досељеника у Француску. Код овог случаја је занимљиво да је наступио као ткз.усамљени извршилац. Детаљнијом анализом целог случаја, видимо да је сам организовао напад, али је и те како део екстензивне „мреже зла" тј. радикализујућег процеса. Његова инспирација која је додатно појачала решеност су заправо били радикални и екстремно изречени ставови његовог окружења и појединих верских лидера. Дакле, опет уочавамо образац да је појединац био добро задојен задртим погледом на свет и да се није одлучио у импулсу да изврши убиство, већ је био уверен да чини „праву ствар". О личним мотивима, зашто особа постаје припадник екстремне и терористичке организације доста тога је написано. Већина терориста доживљава осећај емотивне испуњености и припадности „пробраном" друштву, где је ектремизам вид друштвене афирмације. Употреба савремених начина комуникације, додатно је утицала и на промену концепцијског деловања терориста, до скоро терористи су се окупљали у својим организационим подгрупама- ћелијама, параџематима, одлазили у кампове за обуку, док данас појединац ни не мора имати физички контакт са својим „инструкторима", не мора ићи по таванима и подрумима у потрази за приручницима и инструкторима, већ на неколико кликова путем криптованих претраживача приступа виртуелним камповима за обуку - додаје Обрадовић, подвлачећи лошу страну интернета.
- У тим виртуелним камповима појединац се „брзо" радикализује и упућује на личну иницијативу. Већину тих „усамљених организатора" покрећу велики светски догађаји и приватни животни проблеми. Терористи у Француској су несумњиво „усамљени извршиоци", али свакако и те како организационо ослоњени на терористичке организације, које путем својих „виртуелних инструктора" и оперативаца неуморно радикализују исте. Европа је суочена са континуираном терористичком претњом, која ће се додатно увећавати, Исламска држава и са њом повезане фракције могуће је да ће у наредним недељама наставити нападе методом „усамљених извршиоца", а да ће сложеније нападе и са њима повезане ћелије држати у „успаваним" до Божићних празника и Нове Године, када није искључено да их активирају у неколико европских метропола истовремено. Верујем да ће до тада уследити масовна разбијања терористичких ћелија и хапшење са њима повезаних лица од стране служби безбедности европских држава - упозорава он.
- И ако у горе поменутим нападима није био велики број жртава какав је био у Ници на шеталишту када 2016. године у коме је убијено 86 лица, или 2015. у Паризу када је убијено преко 130 људи, ефекат је у коначном истоветан. Страх се увукао у кости, нико није сигуран, бојазан од насумичних напада је опет присутан. Утолико је горе што је Исламска држава преузела одговорност за нападе у Бечу. И сва је прилика да ће се напади наставити и у другим европским метрополама, са друге стране очекујем интензивирање међународне против-терористичке борбе, уз још тешњу размену оперативних података свих нивоа.
За крај, поједини терористи из ткз. Бечке групе су од раније имали посла са закон због екстремизма. То нас све као стручњаке наводи на размишљање да ли више има смисла посвећивати се процесу дерадикализације и све снаге и средства усмерити на разбијање и пресецање извора радикализације и ригорозном кажњавању екстремиста. Сваке године дигиталне компаније све више унапређују методе ограничавања дисиминације радикализујуцих садржаја, органи гоњења повећавају надзор дарк нета и дигиталних кампова. Нажалост борба против тероризма је вечита, јер ће се увек јављати одређене идеолошке и политичке друштвене противуречности које ће једна страна користити у циљу регрутације, али оно што треба све да нас брине јесте због чега се одређена популације дезинтегрише од друштва у коме је одрасла, где грешимо у процесу инклузије придошлица, где је граница цивилизацијских норми а где религијских убеђења.
Одговор је да морамо да живимо једни са другима, а не једни поред других. Терористички напади никако не могу бити оправдање за ксенофобне испаде према муслиманским верницима, јер су управо муслимански верници прва линија одбране, уједно и прва жртва али и партнер у изградњи мултиетничког склада. Оно што представља додатни изазов јесте то да у Европи не постоје административне мере дискриминације према исламској популацији какве можемо видети у неким земљама Азије, где постоје и логори за преваспитавање, а опет са друге стране трећа генерација емиграната се осећа одбаченом и изолованом од друштвених токова - закључује Дарко Обрадовић у анализи.
О катастрофалним погибијама наших пилота прочитајте ОВДЕ!
Извор: Курир
