На црној листи жртава МиГ-21 држи друго место. Највише пилота, њих 57, погинуло је на ловцима бомбардерима америчког порекла Ф-84Г Тандерџет од 1953. до 1974.
СФРЈ је набавила 261 МиГ-21 у периоду од 1962. до 1986. Чак 58 година МиГ-21 је био у саставу ловачких ескадрила на аеродромима Батајница, Бихаћ, Приштина и Пула.
Пилотска професија подразумева ризик. Удеси су се низали у разним околностима.
Већина летача страдала је у миру, а двојица се нису вратила са борбених задатака 1991/92. године.У катастрофама је изгубљена 41 летелица тог типа односно 15,7% не рачунајући ратне губитке. На једноседима се догодила 31 катастрофа, а на 10 двоседа страдало је 18 пилота.
У удесима су искочила и приземљила се падобраном 42 летача, а петорица су искочила из авиона која су погодиле хрватске оружане снаге.
Још црња је статистика са Тандержетом. Катастрофе су се догодиле на 24,68% од укупно 231 авиона тог типа у југословенском РВ. Први пилот је страдао 1954. и последњи 1970. У неким годинама дешавало се да погине чак 7-8 летача Тандерџета.
Први пад
Први авион МиГ-21 изгубљен је 20. јуна 1964. када је двадесетчетворогодишњи поручник из батајничког 204. пука Здравко Станић полетео на убрзање до брзине од 1,5-1,6 Маха на висини од 13.000 метара. Када је укључио форсаж јавио је да има техничке проблеме. Авион се срушио и пилот је изгубио живот. Узрок удеса никада није установљен.
У то време од официра авијације очекивало се да буду отресити и преузму одговорност.
Пред пилотима командант РВ и ПВО генерал Виктор Бубањ отворено је рекао да је узрок катастрофе лоша обука и слаба припрема и да је кривац он лично. Затим је рекао да су кривци и његови потчињени команданти све до командира ескадриле којој је припадао Станић.
Први пилот који је користио седиште за искакање био је потпоручник Душан Ђенић из 204. пука који је 15. октобра 1969. изгубио контролу над авионом на обуци у пресретању по ноћи. Куриозум је да је Ђенић те 1969. шест месеци раније имао удес на слетању и изашао је из кабине, али авион је потпуно уништен у пожару.
Седишта на раним варијантама једноседој МиГ-21Ф-13 и двоседој МиГ-21У била су по злу позната као неефикасна. На папиру минимална висина у хоризонталном лету за коришћење система СК била је 100 м.
Необично решење је било искакакње са поклопцем кабине при брзинама већим од 700 км/ч због заштите пилота од ваздушне струје. На мањим брзинама пилот је прво одбацивао поклопац кабине и искакао. и неки од пилота страдали су због премалене висине на којој су искочили из авиона или удара у поклопац кабине.
Зато у статистици катастрофа МиГ-21 највише жртава, чак 22 пилота, је било је на првој генерацији тог авиона.
Касније варијанте имале су седиште КМ-1 које је било поузданије и могло је да се користи на висинама од 0 м до 20.000 м и инструменталним брзинама лета од 130 до 1.200 км/ч.
Губици у рату
У грађанском рату 1991. и 1992. изгубљено је седам МиГ-21. Шест су оборени, а за један остаће заувек неразјашњено да ли је пилот током дејства превукао авион односно имао удес или је погођен.
Како било, капетан прве класе Златко Нуспахић, 19. септембра 1991. године, искочио је и страдао или због мале висине на којој је авион био у тренутку када је повукао ручицу седишта или због ватре хрватске пешадије којој је био изложен.
У дејству на мост преко Саве код Славонског Брода 2. маја 1992. погођен је авион капетана прве класе Слободана Медића. Његове колеге виделе су падобран, а хрватска страна тврди да није искочио. Дуго је вођен на листи несталих у борбеним дејствима јер никада нису предати његови посмртни остаци.
Пет пилота МиГ-21 искочили су и приземљили су се без већих повреда. Четири пилота су неко време провела у заробљеништву, а један је извучен хеликоптером на свој аеродром.
У деведесетим годинама пао је број удеса, али и драстично је смањен налет пилота. Удеси су се дешавали и чешће сразмерно времену проведеном у ваздуху.
Извиђачки МиГ-21Р Војске Југославије (Фото: muzejvazduhoplovstva.org.rs)
Последње катастрофе МиГ-21
Последње катастрофе домаћих МиГ-21 пре актуелне трагедије догодиле су се 1994. године када су страдала два летача.
Са аеродрома Поникве 1. јуна полетела су два пилота са МиГ-21бис на ноћно пресретање.
Дошло је до судара и поручник Синиша Сладојевић је погинуо, а капетан прве класе Срећко Јеремић који се тумбао у остатку свог авиона уз велике тешкоће повукао је ручицу седишта КМ-1 и искочио.
Исте године 24. августа са Поникви је на последњи лет кренуо капетан Ненад Шакотић. Он је искочио на малој висини, између 30 и 50 м, али извукао се само стабилизирајући падобран и он је остао у седишту и погинуо.
Последњи удеси без фаталних последица забележени су 1998. године. Од тада до 25. септембра више није било уништених авиона тог типа у удесу.
Прочитајте ОВДЕ списак злочина за које се терете лидери лажне државе!
Извор: balkansec.net
