Током овог периода, појединци и мање групе на Косову учествовали су у оружаним нападима против власти СРЈ.
Народни покрет Косова (ЛКП), политичка партија Албанаца основана још осамдесетих, наводи се као креатор "оружаних јединица" названих ОВК крајем 1993, а као кључни људи наводе се Азем Суља, Џавит Хаљити, Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими, Лаши Брахимај, Сокољ Башота. Јакуп Краснићи се прикључио 1997.
Наводи се да су Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи све време имали руководеће позиције у ОВК.
Сви ови напади окарактерисани су као злочини против човечности и спровођени су по истој шеми: на мети су били и чланови шире породице жртве, као и читаве заједнице, а све са циљем да се поништи сваки отпор и обезбеди јединствена подршка за ОВК.
У оптужници се Адем Јашари, који је убијен у акцији југословенских снага 5. марта 1998. означава као истакнут командант ОВК. Освета због убиства овог терористе био је напад ОВК на Ораховац и околна села, средином јула 1998. У оптужници се наводи да су током овог напада српски цивили отимани, убијани, мучени.
Иако су међународни напори за смиривање ситуације довели и до потписивања низа споразума у октобру 1998, који су између осталог подразумевали и обуставу ватре, делимично повлачење снага СРЈ и међународне посматраче на Косову, ОВК је објавила да ће наставити пуне оружане активности у 1999.
Када су се снаге СРЈ повукле са територије КиМ после потписивања Кумановског споразума, оптужница наводи да су чланови ОВК почели да заузимају институције, зграде и фирме и да шире контролу над територијом.
Све акције и мисије ОВК означене су као ратни злочини почињени током оружаног сукоба са југословенским снагама. Злочини су почињени или у ОВК базама, штабовима или током активности ОВК. Жртве су биле особе које нису имале активног учешћа у овим непријатељствима. Чланови удруженог злочиначког подухвата били су свесни околности оружаног сукоба и статуса жртава.
Како власт у Београду тргује са ратним злочинцима, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
