У суботу је проглашена победа његовог ривала Џозефа Бајдена на председничким изборима у САД, а данима уназад било је очигледно да он води у већини држава, укључујући некадашње бастионе републиканаца, што Трамп видно није добро поднео.
“Имао сам тако велику предност у свим тим државама до касно у изборну ноћ, само да бих видео да те предности неким чудом нестају како дани пролазе. Можда ће се те предности вратити како буду напредовале наше правне процедуре”, најавио је у петак Трамп.
Он тврди да је он освојио изборе, које је назвао “намештенима”, док његови адвокати попуњавају тужбе на више места. Републиканци су позвали да се гласови у неким државама поново преброје док се демократе плаше борбе за власт, јер није јасно како ће склонити Трампа из канцеларије уколико он одбије да изађе.
У петак је портпарол Бајденове кампање Ендру Бејтс рекао да особље демократског кандидата не брине због Трамповог одбијања да напусти Белу кућу, не зато што не верују да би он могао да се забарикадира у Овалну собу, већ зато што ће га обезбеђење испратити из канцеларије.
- Америчка влада је савршено способна да испрати уљезе ван из Беле куће – рекао је Бејтс.
Након што је Бајден повео у неколико кључних држава – Пенсилванији и Џорџији – што је јасно указало на победника, медији су пренели да Трамп није ни припремио говор у случају пораза, док је у разговорима са савезницима последњих дана – како тврде извори Си Ен Ен-а упознати са случајем – рекао да нема намеру да призна изборе.
72 дана хаоса
Како ће, дакле, проћи овај хаотични период, док за 72 дана не дође на ред инаугурација, није познато.
Велика непознаница пре избора била је да ли ће протести или улично насиље имати улогу у гласању. Већ је било жестоких протеста испред биралишта у Детроиту и Аризони, као и након проглашења победника. Ако Трампове или Бајденове присталице изађу на улице, то би могло да доведе до хаоса.
Док су се још бројали гласови, Трамп је својим изјавама да је победио на изборима само унео раздор међу републиканце. За сада је било критика, додуше уздржаних, од стране сенатора Пета Тумија и Рика Санторума. Многи пензионисани војни званичници познати јавности већ су се дистанцирали од председника. Вођа већине у Сенату Мич Меконел је изразио веру у гласање и подржао Трампово право на тужбу.
“Сваки легални глас се треба рачунати, али ниједан који је незаконито предат”, “твитовао” је он у петак.
Трампова породица пружила је подршку председнику, укључујући његове саветнике и синове, који воде напоре да резултате избора оспоре на суду и притискају друге републиканце да га бране. Како пише "Блумберг" Трампова кампања је од дана избора поднела најмање седам тужби, везано за гласање у Пенсилванији, Аризони, Џорџији и Висконсину.
Два саветника кампање и један извор близак Трампу рекли су да ће он исцрпети све правне могућности да се бори око резултата у неколико кључних држава пре него што уопште размотри предају.
- Он је у борбеном стању. Мисли да му то иде у корист – рекао је један извор Си Ен ЕН-а.
Иванка Трамп, председникова ћерка и саветница Беле куће, поновила је на “Твитеру” Меконелове речи.
“Сваки легално дат глас се треба рачунати, сваки илегално дат не. Ово не треба да буде предмет контроверзи”, навела је она, додајући да то “није партијско саопштење”.
Извршни директор “Њузмакса” Крис Руди, члан центра Мар-а-Лаго који има контакт с председником, каже да Трамп “није слеп на реалност”.
- Он није слеп на реалност око тога какви су резултати и разговараће са својим адвокатима - рекао је Руди, додајући да мисли да Трамп има снажан случај.
Свака америчка држава, осим рока за бројање гласова има и рок за њихово потврђивање. У Џорџији државни секретар треба да потврди гласове гувернеру 20. новембра, док је у Пенсилванији рок 23. новембар. Званичнике у Северној Каролини очекује поновно бројање након 20. новембра, што би могло да потраје још недељу дана. Рок за решавање изборних спорова је 8. децембар.
Државни тужилац Вилијам Бар још се није огласио око тога да ли види доказа за Трампове тврдње о изборној превари.
Судске битке
Судске битке могу ући у јесен и зиму, али ће на крају налетети на рокове постављене у закону и Уставу. Поновно бројање ће успорити, али не и зауставити процес. Поновно бројање гласова у Висконсину које захтева Трамп мора да плати његова кампања, а процењује се износ од три милиона долара. Републикански национални комитет (РНЦ) покушава да сакупи 60 милиона долара како би покрили судске битке а те напоре ће, како пише “Дејли мејл”, водити Дејвид Боси, члан Трамповог унутрашњег круга.
Трампов тим већ покушава да натера Врховни суд да преиспита одлуку да ли је Пенсилванија прихватала гласачке листиће након 3. новембра.
Врховни суд – у којем је конзервативна већина сада шест спрам три, након што је Трамп пре избора поставио Ејми Кони Барет у институцију, традиционално препушта државама да саме донесу своје изборне законе.
Колико год да се Трамп парничи, ту је фиксан датум који се ближи – 8. децембар. Тај рок – смештен у федералном закону – наводи да ако су избори спорни, а држава је пратила своје процедуре да одреди резултат до тог рока - шест дана пре састанка Електорског колеџа – онда се резултати сматрају финалнима.
“Дејли мејл” подсећа да је Врховни суд 2000. издао одлуку у случају Џорџа Буша против Ала Гора 12. децембра на дан истека рока. То је ефективно замрзло изборе, случај је послат назад Флориди – око које се водио спор – ради даљих акција, али није било времена за то. Тадашња државна секретарка Флориде Кетрин Харис већ је потврдила гласове државних електора за Буша.
Може ли Трамп да направи хаос 14. децембра?
Тог датума се државе састају одвојено како би њихови електори могли да гласају. Ово је тренутак кад државе у којима републиканци воде главну реч могу да преокрену гласање становништва у корист Трампа позивајући се на “корумпирано” гласање.
Републикански лидери у Пенсилванији сигнализирају да ће поставити електоре изабране од стране народа, али нису узели у обзир један сценарио – да законодавно тело постави свој избор за демократског електора на своју руку.
Таквог потеза у државној легислатури није било од 19 века, истиче “Дејли мејл”. Закон ограничава прилику да се делује у случајевима кад гласачи “нису успели да изаберу”.
Уколико би се то догодило у државама које освоји Бајден – попут Џорџије, Висконсина или Аризоне – државе ће послати два ривалска пара електора у Конгрес, што би могло да изазове политички хаос кад се Конгрес састане.
Још један датум је критичан, 5. јануар, кад републиканци морају да освоје Сенат Џорџије на изборима који ће одредити контролу над тим телом и убацити још више неизвесности. А следећег дана Конгрес потврђује гласове, што је нова шанса за ометање или још горе – уставну кризу.
Конгрес се састаје 6. јануара да изброји електорске гласове, а председаваће потпредседник САД Мајк Пенс. Кад се Електорски колеџ састане очи у очи 14. децембра, што је први понедељак након друге среде у децембру како закон налаже, реч има Конгрес.
Ту би могло бити праве борбе у случају да електорски резултат буде изједначен, што тренутно делује мало вероватно јер је већ проглашен победник. Али, кад државе представе своје електоре, долази до прилике да се укаже на примедбу. Потом ће свака комора гласати да ли је прихвата. Међутим, морају да је усвоје оба дома.
Најгори сценарио би био ако би подељени домови хтели да одобре различите државне електоре. Уколико се то деси, Бајден и Трамп би могли да тврде да су осигурали мандат. Након тога нема закона којем би се могли окренути за одговор, указује “Дејли мејл”.
Шта ако председик физички неће да напусти Белу кућу?
Трамп је рекао да ће прихватити резултате “правичних” избора, док је Бајден рекао да ће САД имати изборе “као и увек досад” и поручио да ће његов ривал “отићи”.
Неполитички помоћници контролишу мејл систем Беле куће. Улаз контролишу агенти Тајне службе. Демократе су упозориле на потенцијално уништавање докумената, што је тешко постићи у дигиталној ери. Крајња ноћна мора за Бајдена би била да се Трамп физички затвори у Белој кући док нови председник полаже заклетву. Али, како су већ истакли из његове кампање, “влада је савршено способна да испрати уљезе из Беле куће”.
Тајна служба, амерички маршали, чак и полиција од поноћи 20. јануара одговараће Бајдену. Он може од њих просто да затражи да испрате Трампа из канцеларије.
За Белу кућу важи посебан закон, а казна за његово кршење је максимум година дана у федералном затвору. Према том сценарију, Трамп би могао бити Бајденов гост нешто дуже, само не у Белој кући.
“Дејли мејл” нагађа да би Трамп могао да склопи нагодбу, с обзиром на његове раније скандале, укључујући истрагу Роберта Малера о руској умешаности у председничке изборе 2016, импичмент, али и порески скандал и пословање пре него што је постао председник.
25. амадман
Трамп не може да задржи власт као један човек у Белој кући. Ако изгуби подршку Мајка Пенса и свог кабинета, постоји још једна могућност: они га склањају користећи се 25. амандманом, кад он није способан да напусти дужност. Један део амандмана описује како се председник склања из канцеларије ако сам не оде или није способан за то.
Потпредседник и већина других главних званичника извршних одељења (министрy) морају да упуте званично писмо председницима оба дома Конгреса, наводећи да председник није способан да напусти дужност. Дакле, најмање осам од 15 чланова кабинета заједно са потпредседником морају да се сложе да се председник мора склонити.
Након што су обавештени домови Конгреса, потпредседник постаје в.д. председника. Председник може да оспори те наводе и да добије четири дана док ови потврђују своје наводе. Потом Конгрес има два дана да се састане и још 21 дан да изгласа да ли је председник неспособан, за шта је потребна двотрећинска већина.
Чим то изгласају, председник губи моћ и склања се, потпредседник обуставља акцију и полаже заклетву за председника. Али, ако се дебата и гласање окончају без потребне већине, председнику се враћају његова овлашћења.
Алтернативно, Конгрес може да успостави свој механизам да закључи да ли је он способан за канцеларију – комисију или заједнички комитет. Пенс и даље треба да се сложи са њиховим закључком.
Инагурација
У међувремену, планови за инаугурацију новоизабраног преседника се настављају по свом распореду. Запослени у Капитол Хилу обезбедиће подручје, уколико не дође до промене због пандемије корона вируса.
Како се церемонија приближава, Трамп и његов тим суочиће се и са питањима типа да ли ће се он појавити на Бајденовој инаугурацији, као што се Хилари Клинтон појавила на његовој 2017.
Ту је и традиционално сликање одлазећег и новог председника и заједничка вожња у лимузини – уколико поражени кандидат одлучи да се појави на инаугурацији. Мада, поједини медији су већ објавили да се У међувремену, планови за инаугурацију новоизабраног преседника се настављају по свом распореду. Запослени у Капитол Хилу обезбедиће подручје, уколико не дође до промене због пандемије корона вируса.
Како се церемонија приближава, Трамп и његов тим суочиће се и са питањима типа да ли ће се он појавити на Бајденовој инаугурацији, као што се Хилари Клинтон појавила на његовој 2017.
Ту је и традиционално сликање одлазећег и новог председника и заједничка вожња у лимузини – уколико поражени кандидат одлучи да се појави на инаугурацији. Мада, поједини медији су већ објавили да се актуелни председник неће појавити на инаугурацији.
Русија отворено помаже Нагорно-Карабаху. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
